Slovenija: “Ekonomski oporavak u evrozoni gubi zamah”, smatra Banka Slovenije

Slovenija: “Ekonomski oporavak u evrozoni gubi zamah”, smatra Banka Slovenije

“Ekonomski oporavak u evrozoni gubi zamah u jesenjim mesecima usled brzog pogoršanja epidemiološke situacije. Istovremeno, Banka Slovenije primećuje da bi kriza u evrozoni bila znatno dublja bez brzog i sveobuhvatnog odgovora ekonomske politike. Situacija je vrlo slična u Sloveniji, gde se izgledi naglo pogoršavaju poslednjih nedelja. U publikaciji Ekonomski i finansijski trendovi takođe ističemo da stanje na tržištu rada, pod uticajem mera državne intervencije, za sada ostaje solidno,” kaže Banka Slovenije u analizi trenutne situacije.

U evrozoni se, kako se navodi, trenutni pokazatelji ekonomske aktivnosti ponovo pogoršavaju u periodu od maja do jula, a uticaj novog talasa širenja virusa biće još veći u narednim mesecima. Pad poverenja u kompanije i potrošače, zajedno sa daljim pogoršanjem situacije na tržištu rada, dovešće do daljeg pada domaće tražnje, povećavajući tako rizike za ostvarenje najnovijih prognoza međunarodnih institucija u vezi sa padom ekonomske aktivnosti. Očekuje se i porast deflatornih pritisaka.

Ekonomske politike odgovorile su na krizu brzo i opsežno. Fiskalni odgovor članova evrozone je snažan, jer je ovogodišnji rast njihovih opštih vladinih izdataka procenila Evropska komisija na blizu 540 milijardi evra. U isto vreme, Evrosistem je obezbedio dodatnu likvidnost privredi u iznosu od blizu 2.000 milijardi evra do 25. septembra obezbedila je dodatnu likvidnost privredi u iznosu od blizu 2.000 milijardi evra, a višegodišnji finansijski okvir i instrument nove generacije EU vredni više od 1.800 milijardi evra takođe su u procesu odobravanja u okviru Evropske komisije.

U Sloveniji se nastavio brzi oporavak ekonomije u trećem kvartalu, koji je započeo nakon što je prvi talas infekcija splasnuo u maju. Snažnim merama ekonomske politike, odgovori ekonomskih operatera na ovogodišnju koronsku krizu do jeseni bili su drugačiji nego tokom prethodne finansijske krize, jer domaćinstva dugoročno nisu odustala od kupovine trajnih proizvoda, a kompanije su ojačale svoje zalihe.

Još gore u odnosu na domaće tržište je situacija u spoljnoj trgovini, gde je oporavak tokom leta zaustavljen. Rast izvoza zaustavio se u mnogim grupama robe. Otežano putovanje i promene u ponašanju ljudi još više koče oporavak trgovine uslugama.

“Poslednjih nedelja, međutim, kao i u evrozoni, izgledi su se opet naglo pogoršali. Najugroženije će ponovo biti usluge koje zavise od direktnog kontakta između dobavljača i klijenta, a dalji rast neizvesnosti, između ostalog, produžiće kašnjenje u odlukama kompanija o ulaganju,” rekla je Banka u analizi.

Situacija na tržištu rada, sa padom BDP-a i velikom neizvesnošću, zasad je i dalje solidna. Mesečni pad zaposlenosti prestao je u letnjim mesecima, a nakon majskog samita, nezaposlenost je takođe kontinuirano padala. Krajem septembra registrovano je 84.000 nezaposlenih, što je samo šest hiljada više nego pre proglašenja epidemije, ali sa velikom verovatnoćom porasta pred kraj godine.

Kako su intervencionim merama sprečeni prenos većeg dela pada BDP-a na tržište rada, 15,8% međugodišnji pad urađenih sati prikladniji je pokazatelj stanja u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa samo 1,9% smanjenja zaposlenosti. Posledice nove krize do sada su najviše osetile mlađe generacije i zaposleni u nesigurnim oblicima rada. Rast prosečne mesečne zarade ostaje visok u odnosu na nivo ekonomske aktivnosti.

U oblasti kretanja potrošačkih cena, poslednjih meseci zabeležena je deflacija, koja se nastavila u septembru. Jeftiniji naftni derivati ponovo su najviše doprineli padu cena od 0,7% na godišnjem nivou. Zajedno sa usporavanjem rasta svetskih cena prehrambenih sirovina, rast cena hrane takođe se nešto usporio posle maja, koji i dalje ostaje visok, uglavnom zbog skupljeg voća. Takođe postoje domaći deflatorni pritisci u obliku slabije privatne potrošnje i nižeg iskorišćenja proizvodnih kapaciteta, što smanjuje baznu inflaciju.

“Fiskalne implikacije pandemije su dalekosežne, a budući fiskalni razvoj podložan je brojnim neizvesnostima. U prvoj polovini ove godine deficit opšte države iznosio je 11% BDP-a. Prihodi su opali nešto više od nominalnog BDP-a, a rast državne potrošnje bio je visok, uglavnom zahvaljujući merama prema anti-korona zakonima. Dug je na kraju juna iznosio 78,2% BDP-a, što je za 12,6 procentnih poena više u odnosu na kraj prošle godine. Uslovi pozajmljivanja ostali su povoljni zbog visoko podsticajne monetarne politike, kao i solidne makroekonomske situacije u poređenju sa mnogim članicama evrozone, što pozitivno utiče na kreditni rejting zemlje,” zaključuje se u analizi Banke slovenije o tenutnom stanju.