Slovenija: “Ekonomski rast u evrozoni ove će godine pasti za 8,7%,” tvrdi guverner Banke Slovenije

Slovenija: “Ekonomski rast u evrozoni ove će godine pasti za 8,7%,” tvrdi guverner Banke Slovenije

“Izbijanje pandemije koronavirusa uzrokovalo je snažan pad ekonomske aktivnosti u čitavoj evrozoni, a samim tim i u Sloveniji. Nove prognoze ekonomskog razvoja, koje su juče potvrdile članice Upravnog veća Evropske Centralne Banke (ECB), predviđaju pad dosadašnjeg scenarija, —-uporediv sa velikom finansijskom krizom od pre deset godina. —Na monetarnoj sednici članovi Veća su na taj način usvojili dodatne mere monetarne politike čiji je cilj podrška ekonomskom oporavku i daljem obezbeđenju stabilnosti cena,” smatra guverner Centralne Banke Slovenije, Boštjan Vasle.

U izjavi, Vasle navodi da ovaj put centralnu prognozu ECB prate dva dodatna scenarija zbog krajnje nesigurnosti. Pretpostavke se uglavnom razlikuju u pogledu dužine pandemije i mogućeg drugog talasa. Prema scenariju, ističe Vasle, ekonomski rast u evrozoni ove će godine pasti za 8,7%. Pad je uporediv sa srednjoročnim gubicima ekonomske aktivnosti nakon velike financijske krize 2008/2009. Predviđanja vezana za Sloveniju bit će predstavljena u Banci Slovenije narednih dana.

“Situacija na finansijskim tržištima, koja su takođe teško pogođena pogoršanom situacijom, posebno u martu, postepeno se stabilizuje, s nekim prvim znacima poboljšanja. Potrebna profitabilnost za zaduživanje na tržištima kapitala značajno je opala u evrozoni, uključujući i slovenske državne obveznice, ali ostaju na višim nivoima nego pre izbijanja pandemije. Berzanski indeksi ponovo rastu, ali vrlo su nestabilni, što ukazuje na nesigurnost i strah od mogućnosti da se situacija ponovo pogorša,” navodi Guverner.

U takvoj situaciji, guverneri nacionalnih centralnih banaka ocenili su da su potrebni dodatni podsticaji monetarne politike da bi se podržao ekonomski oporavak i nastavilo obezbeđivanje stabilnosti cena u srednjeročnom razdoblju.

“U tom smislu dodatno smo povećali program otkupa pandemijskih vrednosnih papira (PEPP), koji je uveden u martu ove godine, na 600 milijardi evra. Svrha instrumenta je pružanje dodatne likvidnosti za održavanje nesmetanog rada na novčanim tržištima i aktivnosti kreditiranja. Na ovaj način otvaramo prostor za poboljšanje uslova bankarskog kreditiranja za sve segmente privrede, posebno za građane i kompanije,” kaže Vasle.

On očekuje da će ova mera imati i blagotvoran uticaj na troškove zaduživanja u Sloveniji, koja je u poslednje vreme u grupi država s većim povećanjem troškova zaduživanja. Slično nivou evrozone “ove mere otvaraju dodatni prostor u Sloveniji za poboljšanje uslova bankarskog kreditiranja za domaćinstva i kompanije. To se odnosi i na srednja i mala preduzeća, koja predstavljaju važan deo slovenačke ekonomije, jer se ne finansiraju na tržištu kapitala, već uglavnom putem bankarskih zajmova”.

“Na kraju, guverneri su izrazili i naša očekivanja u vezi s fiskalnom politikom. Pozdravili smo inicijativu Evropske komisije za namenskim fondom za oporavak čiji je cilj prvenstveno pomoć regijama i sektorima koje je najviše pogodila pandemija. Prema mišljenju Banke Slovenije, to također predstavlja značajan suštinski pomak u razmišljanju o financiranju određenih zadataka koji se odnose na trenutnu zdravstvenu situaciju u državama članicama EU,” zaključuje Vasle.