Slovenija ima prvi pomorski prostorni plan u istočnom Mediteranu

Slovenija ima prvi pomorski prostorni plan u istočnom Mediteranu

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) Slovenije održalo je internet prezentaciju Pomorskog prostornog plana – strateškog dokumenta koji prvi put od proglašenja nezavisnosti uvodi strateško planiranje održivog razvoja aktivnosti i upotrebe na moru u Sloveniji. U svom obraćanju državni sekretar u Ministarstvu okoliša Robert Rožac rekao je da je Slovenija prva članica EU u istočnom Mediteranu koja je pripremila i usvojila Pomorski prostorni plan, za šta je dobila i pohvale Evropske komisije.

Rožac je naglasio da je usvojenim Pomorskim prostornim planom Slovenija uspostavila pravnu osnovu za postizanje održivog rasta pomorske ekonomije, održivog razvoja pomorskog područja i održivog korištenja morskih resursa.

MŽSPP je pripremilo Pomorski prostorni plan Slovenije kao strateški, prostorno-razvojni dokument, koji postavlja ciljeve i smernice za daljnji razvoj aktivnosti na moru, definiše prostornu i vremensku raspodelu relevantnih postojećih i budućih aktivnosti i koristi, te daje okvir za njihovu međusobnu koordinaciju. Po pravilu, sve razmatrane aktivnosti već se provode u slovenskom moru, uglavnom nisu međusobno u sukobu i deluju u okvirima određenim pojedinačnim sektorskim propisima. Pomorski prostorni plan Slovenije po pravilu se ne meša u postojeće propise, pravne režime i pravne odnose, kao ni u strateške i provedbene akte.

Prema rečima državnog sekretara Rošca, plan je napravljen za more, koje je u katastru zemljišta definisano kao vodno zemljište i u državnom je vlasništvu. U skladu sa zahtevima Protokola o integrisanom upravljanju obalnim područjem na Mediteranu, on dalje definira osnovnu obalnu zonu na kopnu i uključuje smernice o tome kako bi je lokalne zajednice uz more trebale definisati u svojim opštinskim prostornim planovima.

Načelnica Sektora za strateški prostorni razvoj pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Lenča Humerca Šolar rekla je da je proces pripreme plana osmišljen na moderan, inkluzivan način, što je omogućilo otvorenu diskusiju, međusobno suočavanje i verifikaciju različitih materijalnih i interesovanja, a pre svega pripremu usklađenog dokumenta. Svi relevantni učesnici dali su doprinos prostornom planiranju na području mora i obale na nacionalnom i lokalnom nivou. “U procesu pripreme suočili smo se i uravnotežili sve sektorske ciljeve razvoja i zaštite na moru”, naglasila je ona.

“U raspravi je Marko Starman iz Saveta za slovensko Jadransko more istakao napore na usklađivanju stavova svih primorskih opština i povezivanju interesa vezanih za more i priobalje. Prema njegovom mišljenju, važno je da su pristupili usklađivanje ovog dokumenta na ovaj način, a u procesu pripreme došli su do nekoliko važnih nalaza, šta se već danas radi i koji su planovi za budućnost. Izrazio je očekivanje da će se takva saradnja nastaviti u implementaciji plana”, navodi se u saopštenju vlade.

Pomorski prostorni plan Slovenije, koji sledi zahteve evropske direktive o uspostavljanju okvira za pomorsko prostorno planiranje, obavezujuće je polazište za provedbu svih aktivnosti, režima, upotreba i mera na moru. To je obavezno polazište za pripremu sektorskih razvojnih dokumenata za pojedinačne aktivnosti na moru, kao i za pripremu strateških i provedbenih akata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.