Slovenija: Janša razgovarao sa Sassolijem

Slovenija: Janša razgovarao sa Sassolijem

Premijer Slovenije, Janez Janša danas je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Anže Logarom, ministrom privrede Zdravkom Počivalšekom, ministrom unutrašnjih poslova Alešom Hojsom, ministrom kulture Vaskom Simonitijem i ministrom zdravlja Janezom Poklukarom, imao virtuelni sastanak sa predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sassolijem i liderima političkih grupa Evropskog parlamenta. Nakon sastanka, predsednik Evropskog parlamenta i premijer Janša dali su zajedničku izjavu za medije.

Kako je saopšteno iz Vlade, Janša je zahvalio svima na vrlo konstruktivnoj diskusiji između ministara i lidera političkih grupa Evropskog parlamenta o prioritetima slovenačkog predsedavanja Savetom EU u drugoj polovini godine. „Prema Lisabonskom ugovoru, Evropski parlament je izuzetno važna, izvorno demokratska institucija EU i svaki napredak se može postići samo bliskom saradnjom, pa računamo na blisku saradnju Saveta i Evropskog parlamenta i na činjenicu da će ova saradnja biti barem jednako dobra kao 2008. godine, kada je Slovenija bila prva nova država članica EU koja je u to vreme predvodila Savet EU i Evropski savet“, rekao je premijer dodajući da prema Lisabonskom ugovoru, uloga Evropskog parlamenta je još važnija i samim tim posvećenost Slovenije da ova saradnja postane žarište procedura u drugoj polovini 2021. godine.

Ključna tema današnjeg sastanka bila je otpornost i oporavak EU. “Srećni smo što vidimo svetlo na kraju tunela nakon više od godinu dana epidemije i oporavak je pred nama. Međutim, ovo takođe mora biti vreme postizanja veće otpornosti EU u slučaju sličnih kriza, a Slovenija je odlučna da ovo učini prioritetom tokom svog predsedavanja, jer su sećanja još uvek sveža i zato što je lakše napredovati u takvim uslovima“, rekao je Janša. Dodao je da je to takođe neophodno kako bi EU bila otpornija i kako bi Slovenija postigla stratešku autonomiju EU u pogledu svih kritičnih pitanja, gde su mnogi nedostaci izašli na videlo u poslednjih godinu i po dana. “Računamo na to da će Evropska komisija u narednim nedeljama što pre odobriti nacionalne planove oporavka”, rekao je Janša, dodajući da je zajednički veliki uspeh sporazum o EU sledeće generacije i neophodni resursi. Prema Janšinim rečima, najnovije prognoze makroekonomskih pokazatelja na nivou EU povoljnije su od prošlogodišnjih jesenjih prognoza, pa „očekujemo da će biti moguće obezbediti oporavak u drugoj polovini ove i naredne godine kako bi se nadoknadili prošlogodišnji gubici“.

“Što se tiče upravljanja krizama i priprema za poboljšanje otpornosti EU, takođe radimo na sajber otpornosti EU zajedno sa prethodnim nemačkim i portugalskim predsedništvima. Skoro nedeljno smo na meti pojedinačnih kibernetičkih napada i naš cilj je da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi da Evropa izgradi sopstvene odbrambene sposobnosti protiv kibernetičkih napada, i simetričnih i asimetričnih“, dodao je premijer.

Jedan od događaja koji će biti održan tokom slovenačkog predsedavanja Savetom EU je Konferencija o budućnosti Evrope, koja je važna jer dolazi u post-epidemijskom periodu, u vreme oporavka i napora za veću otpornost, nakon Bregzita i u vreme mnogih turbulencija koje su Evropljani iskusili tokom protekle decenije i po. „Ova debata mora biti otvorena i svi moraju biti u mogućnosti da učestvuju“, rekao je Janez Janša, dodajući da istraživanja pokazuju veliku zainteresovanost ljudi za učešće u ovoj raspravi. “Interes za učešće izrazile su i dve trećine naših građana, a Slovenija će nastojati da svima otvori prostor za diskusiju”, rekao je premijer, najavljujući da će ovo biti centralna tema Strateškog foruma Bled početkom septembra, gde se očekuju različiti učesnici iz različitih evropskih institucija. „Takođe razgovaramo o učešću predsedavajućih parlamentarnih grupa iz Evropskog parlamenta na ovom forumu“, dodao je on.

Teme današnjeg razgovora sa predsedavajućim političkih grupa Evropskog parlamenta uključivale su i evropski način života i poštovanje vladavine zakona. „Vladavina zakona nije vladavina proizvoljne politike, niti je stvar selektivne pravde i različitih kriterijuma; umesto toga, pretpostavlja jednaka pravila za sve i jednak tretman svih država članica EU prema odredbama Lisabonskog sporazuma. U tom kontekstu, može se postići određeni napredak, kako u pojedinim državama članicama, tako i u EU u celini“, naglasio je premijer.

Dalje, govorio je o slobodi govora i izražavanja pojedinca, što je suštinski gradivni element demokratskih procesa u državama članicama i u Evropskoj uniji, kao i u svim pravnim postupcima. „Ovu slobodu govora ne mogu ograničiti nikakve veće slobode ili interesi koji su izmišljeni u totalitarnim režimima i u situaciji kakvu danas vidimo u Belorusiji“, naglasio je Janša. Takođe je istakao da Slovenija predlaže osnivanje Evropskog instituta za ustavno pravo. „Kad se suoči sa dilemom, EU obično pošalje Venecijansku komisiju, koja je institucija Saveta Evrope. Potrebna nam je naša slična institucija i jedan od naših predloga je usmeren na to“, rekao je premijer. Dodao je da je na sastanku spomenuta i situacija u Belorusiji. „Svi koji su žrtve represivnog režima u Belorusiji zaslužuju ne samo našu solidarnost i podršku, već i pomoć i mere preduzete na poslednjem samitu EU. Ove mere treba nadograditi u budućnosti, a u njihovom srcu moraju biti naši napori za sigurnost, ljudska prava i poštovanje političkih sloboda, uključujući one političkih zatvorenika u Belorusiji“, rekao je premijer.

„Naš cilj je Evropa, cela, slobodna i u miru sa sobom, i Evropa sposobna da proširi ovo područje slobode visokih standarda ljudskih prava i osnovnih sloboda na svoje susedstvo“, zaključio je Janša./ibna