Slovenija: “Kriza sa koronavirusom će imati uticaja na bankarski sistem”, kaže guverner

Slovenija: “Kriza sa koronavirusom će imati uticaja na bankarski sistem”, kaže guverner

Kriza sa koronavirusom imaće ogroman uticaj na ekonomiju Slovenije i Evrope, a mere monetarne politike biće srazmerne ozbiljnosti situacije. Jednako važna će biti odlučna i brza akcija fiskalne politike, rekao je za Agenciju STA guverner Centralne banke Slovenije, Boštjan Vasle.

“U ovom je trenutku jasno da će efekti koronavirusa na naš ekonomski rast biti ogromni”, rekao je Vasle i dodao da će procene o obimu uticaja biti moguće tek kada se zdravstvena situacija smiri.

Vasle je rekao da su mere monetarne politike u evrozoni preduzete sa svešću o ozbiljnosti situacije. “Njihova najvažnija poruka je da se prilagode obimu štete koja će se dogoditi. Tako će ostati i u budućnosti.”

Evropska centralna banka (ECB) i nacionalne centralne banke u Evrosistemu povećale su kupovinu vrednosnih papira u okviru postojećih programa i dodale instrument za kupovinu u iznosu od 750 milijardi EUR prošle nedelje.

“Dodajte vrednost ovih mera i govorimo o skoro hiljadu milijardi evra na nivou evrozone. Za poređenje, BDP Slovenije je oko 46 milijardi evra.”

Ovo je jasan signal da je monetarna politika svesna težine krize i da su centralne banke sposobne za brzo i efikasno delovanje. Upravni savet ECB-a budno će pratiti situaciju i koristiće sve instrumente kojima raspolaže za dodatne akcije, ako bude potrebno.

Da bi odgovor na ovu zdravstvenu krizu bio uspešan, neophodno je koordinisano delovanje svih ekonomskih politika u zemlji, zajedno sa usklađenim delovanjem domaćih i institucija EU.

“Prema tome, upravni savet ECB smatra da fiskalna politika mora da reaguje sa jednakom odlučnošću i možda čak odlučnijim od monetarne politike,” rekao je Vasle.

“Slovenija mora imati na umu iskustvo iz prethodne krize. Ovo iskustvo kaže da su zemlje koje su brzo reagovale bile uspešnije i u nekim slučajevima bile podložne manjim ograničenjima koja su uspostavljena nakon početnog perioda akcije.”

Slovenska fiskalna politika ograničena je ustavnim fiskalnim pravilom. Vlada je više puta rekla da će iskoristiti ugrađenu fleksibilnost ograničenja i Vasle je takođe napomenuo da postojeća pravila imaju izuzeća za vanredne okolnosti. “Ne bi imalo smisla to ne iskoristiti.”

Osvrćući se na stanje slovenačkog bankarskog sistema, Vasle je rekao da su banke bile u drugačijoj situaciji nego što je bila pre par godina, kada je izbila finansijska kriza.

One su dovoljno kapitalizovane i struktura njihovog finansiranja značajno se razlikuje po tome što se zasniva na depozitima; kapital je sedam puta veći od nekvalitetnih kredita, što poboljšava otpornost na trenutni šok.

Ni banke nemaju pakete nekvalitetnih zajmova na svojim portfolijima – što je bio deo razloga zašto je prethodna kriza bila toliko duboka – dok su kompanije finansijski snažnije i bolje opremljene da apsorbiraju krizu.

Sveukupno, likvidnost bankarskog sistema je dobra, sa 5,7 milijardi EUR primarne likvidnosti i 7,7 milijardi EUR sekundarne likvidnosti koje banke mogu da aktiviraju prodajom likvidnih investicija ili korišćenjem sredstava za mere monetarne politike.

“Uprkos dobrom polazištu, kriza će se, naravno, odraziti i na banke”, rekao je Vasle i dodao da će uticaj snažno zavisiti od trajanja vanrednih okolnosti i efikasnosti mera ublažavanja./ibna