Slovenija: Loše prognoze za privredu ako se pandemija nastavi

Slovenija: Loše prognoze za privredu ako se pandemija nastavi

Indikatori za septembar i oktobar pokazuju da je ekonomski oporavak u Sloveniji neizvestan, jer se epidemija Covid-19 pogoršava. Ekonomija evrozone gubi zamah, a isto tako i Slovenija, jer je u oktobru zemlja zabeležila pad poslovnog raspoloženja nakon višemesečnog poboljšanja.

Kako je epidemija u oktobru počela da se pogoršava sa novim ograničenjima, pokazatelji raspoloženja za mesec pokazali su slabije poverenje u slovenački uslužni sektor, kaže Institut za makroekonomske analize (IMAD) u svojoj poslednjoj publikaciji Ekonomsko ogledalo.

Sentiment je ostao pozitivan u prerađivačkoj industriji, dok nisu zabeležene veće promene u oblastima potrošnje električne energije i prevozu tereta kao kratkoročnim pokazateljima aktivnosti.

IMAD kaže da sve ovo ukazuje na to da će proglašenje epidemije po drugi put ove godine u oktobru imati veliki uticaj na sektor usluga.

Ipak, ekonomski uticaj i posledična ograničenja za preduzeća mogli bi biti manje intenzivni nego u prolećnoj epizodi koronavirusa.

U prvih devet meseci epidemija je imala veliki uticaj na sposobnost kompanija da posluju i njihovu sposobnost plaćanja. To se moglo osetiti u praktično svim sektorima, ali posebno onima koji se najteže prilagođavaju promenjenoj situaciji – usluge, ugostiteljstvo, transport, građevinarstvo, kultura i zabava.

Pad poslovanja takođe je negativno uticao na indikator zaduženosti, što je zauzvrat uticalo na platežnu sposobnost i povećane dospele obaveze.

Prvi talas epidemije posebno je pogodio individualne preduzetnike, čije su dospele obaveze gotovo udvostručene u prvih devet meseci u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Broj postupaka zbog insolventnosti i stečaja koji su započeli ponovo opao je u poređenju sa istih devet meseci 2019. godine, što IMAD pripisuje „uglavnom usvajanju vanrednih mera, a delom sudovima koji ne rade tokom vanrednih situacija“.

IMAD takođe primećuje da se pokazatelji tržišta rada u trećem kvartalu nisu dalje pogoršavali, što pripisuje kompanijama koje su se vratile u posao u letnjim mesecima i proširenju podsticajnih mera.

Kao rezultat, broj zaposlenih u avgustu ostao je na uporedivom nivou sa julom i junom, prenosi STA.

Međutim, ugostiteljstvo i razna preduzeća zabeležili su veliki pad zaposlenosti, od -6,2% i -12,6%, kao sektori koji su najteže pogođeni blokadom.