Slovenija: Ministarstvo privrede predložilo stroža pravila za iznajmljivanje stanova i kuća

Slovenija: Ministarstvo privrede predložilo stroža pravila za iznajmljivanje stanova i kuća

Novi zakon o ugostiteljstvu u Sloveniji, koji je nedavno poslan na javnu raspravu, donosi stroža pravila za iznajmljivanje stanova i kuća turistima na platformama kao što je Airbnb. Pružaoci usluga moraće da se registruju, imaju identifikacioni broj i pribave određene dozvole ili će se suočiti sa visokim kaznama zbog kršenja novih pravila.

Ministarstvo privrede izradilo je nacrt Zakona o ugostiteljstvu prateći rastući trend kratkoročnog iznajmljivanja privatnog vlasništva turistima poslednjih godina. Preko 9.700 stanova ili kuća u Sloveniji oglašeno je na Airbnb-u 2019. godine, generišući 66,5 miliona evra prihoda, navodi se u izveštaju Ministarstva.

Prema slovenačkim medijima, ta se cifra upoređuje sa zajedničkim prihodom iz 2019. godine koji su slovenačke turističke kompanije Istrabenz Hotel i Terme Krka ostvarile sa svojih 17 vrhunskih hotela, dodalo je Ministarstvo. Bilo je puno kršenja pravila u kratkoročnom iznajmljivanju, a vlasnici ne moraju dobiti dozvolu od drugih vlasnika u zgradama sa više stanova.

Novi trend takođe negativno utiče na konkurentnost ostalih, tradicionalnih smeštajnih objekata, istovremeno utičući na stambenu politiku u glavnim slovenačkim turističkim gradovima. Nacrt zakona dozvoljava kratkotrajni najam vlastitih ili iznajmljenih domova ili kuća za odmor sa do 15 kreveta do 30 dana fizičkom licu kao stanodavcu, samostalnom preduzetniku kao pojedincu, udruženju ili pravnom licu.

Pružalac usluge mora da pribavi dozvolu od opštine u kojoj se imovina nalazi, dok za zgrade sa dva ili više stanova opština može ograničiti period u kojem je takav najam moguć.

Pružalac usluge koji iznajmljuje sopstvenu ili iznajmljenu imovinu turistima u zgradi sa dva ili više stanova do 90 dana godišnje i ima do pet kreveta biće dužan da dobije saglasnost od 75% vlasnika zgrade. Pružaoci usluga takođe će morati da se registruju u poslovnom registru u zemlji, glavnoj javnoj bazi podataka svih preduzeća. U marketinške svrhe moraće da dobiju poseban identifikacioni broj. Broj neće biti javan, poznat samo pružaocu usluga i nadzornim telima.

Fizičko ili pravno lice suočiće se sa novčanom kaznom od 4.000 do 10.000 EUR zbog toga što nije dobilo opštinsku dozvolu ili dozvolu od drugih vlasnika imovine. Takođe je predviđena kazna od 40.000 do 100.000 EUR za pravno lice koje koristi javnu platformu za rezervacije a pružaocima usluga iznajmljivanja ne omogući da prikažu svoj identifikacioni broj. Nacrt zakona, poslat na javne konsultacije krajem prošle nedelje, takođe ublažava stroge definicije pojedinih vrsta ugostiteljskih objekata.

Promena je izazvana pojavom novih vrsta smeštaja poput glampinga ili drugih inovativnih vrsta smeštaja na otvorenom i činjenicom da je linija između objekata koji nude hranu i piće, poput kafića, poslastičarnice, snack bara, često nejasna ali još uvek strogo regulisana zakonom. To ponekad negativno utiče na razvoj inovativnih proizvoda.

Ako novi zakon bude usvojen, ugostiteljski objekti moći će sami da odrede svoje radno vreme, dok će opštine i dalje imati mogućnost da ga ograniče, ali samo u periodu između 22 i 6 sati ujutru.