Slovenija može očekivati povratak ekonomije na nivo pre koronavirusa tek 2022. godine

Slovenija može očekivati povratak ekonomije na nivo pre koronavirusa tek 2022. godine

Evropska komisija je predvidela da će se slovenska ekonomija ove godine smanjiti za 7,1%, otprilike u skladu sa prethodnom procenom. Oporavak od 5,1% očekuje se 2021. godine, što je za procentni poen niže od prognoze u julu.

Prema jesenjem izveštaju Komisije, očekuje se da će se ekonomija vratiti na nivo pre-koronavirusa 2022. godine, kada se procenjuje da će rast BDP-a biti 3,8%.

Gubici radnih mesta manji su od očekivanih, a preduzetim merama izbegnut je val bankrota, posebno zahvaljujući merama javne politike, kaže komisija.

Za 2021. godinu se predviđa blagi porast zaposlenosti. Prognozira se da će stopa nezaposlenosti pasti na 4,8% nakon što će na kraju ove godine doći na 5%.

Zbog niskih cena energenata i slabe potražnje, očekuje se da će inflacija biti blizu 0% u 2020. godini, ali će porasti na 0,9% u 2021. godini. S početkom oporavka, očekuje se da će rast potrošačkih cena ojačati na 1,8% u 2022. godini.

Slično kao i drugde u EU, slovenačke javne finansije će se pogoršati, a rprognoza je da će deficit opšte države ove godine porasti na 8,7%, a sledeće godine na 5,1%.

Predviđa se da će se javni dug ove godine popeti na 82,2% BDP-a, pre nego što se smanji na 80,2% 2021. i 79,8% 2022. godine.

Nagli rast rashoda vođen je merama odgovora Covid-19, sa ukupnim budžetskim uticajem od 5,2% BDP-a u 2020. Troškovi ublažavanja uticaja pandemije i dalje će se osećati 2021. godine.

Pored toga, predviđa se značajan porast javnih investicija u 2021. i 2022. godini, što se delimično može pripisati pokretanju nekih projekata koje će finansirati Fond za oporavak i otpornost, navodi se u izveštaju.

Na prihodovnoj strani predviđa se nagli pad prihoda od poreza na proizvodnju i uvoz, uglavnom zbog pada troškova privatne potrošnje.

Predviđa se da će prihodi od poreza na dohodak i imovinu, te doprinosi za socijalno osiguranje biti manje pogođeni s obzirom da su efekti krize na tržište rada i naknade zaposlenih i dalje umanjeni.