Slovenija očekuje oštar pad ekonomske aktivnosti ove godine

Slovenija očekuje oštar pad ekonomske aktivnosti ove godine

Banka Slovenije predviđa da će Slovenija ove godine zabeležiti nagli pad ekonomske aktivnosti (od 7,6%) kao rezultat pandemije koronavirusa, pre oporavka sledeće godine (uz rast od 3,1%). U makroekonomskim projekcijama se ističe da će realizacija ove prognoze prvenstveno zavisiti od uspeha uvođenja vakcine. Ekonomsko smanjenje je duboko ublaženo podsticajnim merama ekonomske politike, bez kojih bi ovogodišnji pad ekonomske aktivnosti bio za trećinu veći. Vladine mere takođe su igrale veliku ulogu u održavanju stabilnosti na tržištu rada: zahvaljujući ovim merama očekuje se da će porast nezaposlenosti biti manji nego što je ranije predviđeno. Inflacija potrošačkih cena ove godine biće negativna, ali očekuje se da će pritisci cena postepeno rasti nakon poboljšanja epidemiološke situacije, jačajući tako inflaciju.

Ekonomska aktivnost će ove godine pasti za 7,6%, da bi 2021. porasla za 3,1%. Oporavak sledeće godine biće nešto sporiji od predviđanja u prethodnim projekcijama, kao rezultat novog talasa slučajeva koji je pogodio ove jeseni.

“S obzirom na brzo razvijajuću se epidemiološku situaciju, postoji velika neizvesnost u ekonomiji. Banka Slovenije je stoga sačinila dva alternativna scenarija uz osnovnu prognozu, blaži i teži scenarij, koji se razlikuju prvenstveno u pretpostavci u vezi sa budućim razvojem epidemije. Dok blaži scenario predviđa da jesenji talas epidemije bude uspešno obuzdan ove godine i postepeno ukidanje mera krajem decembra, teži scenario predviđa da loša epidemiološka slika traje duže, što bi se odrazilo na produženje stroge mere ograničavanja. Prema blažem scenariju, BDP će ponovo dostići nivo pre krize sledeće godine, dok će po težem scenariju dalje opadati sledeće godine, i približio bi se svom pretkriznom nivou tek pri kraju horizonta projekcije,” smatra Banka Slovenije.

Iako monetarna politika i dalje obezbeđuje povoljne uslove finansiranja, paketi fiskalne pomoći na nacionalnom i evropskom nivou obezbeđuju uslove za očuvanje potencijala ekonomije, a sa njom i najbrži mogući oporavak nakon završetka pandemije. Bankaprocenjuje da bi u odsustvu ovih mera ovogodišnji pad ekonomske aktivnosti u Sloveniji bio približno za trećinu veći. Zajedno sa ostalim merama ekonomske politike, investiciona aktivnost će biti dalje ojačana tokom narednih godina finansiranjem iz Instrumenta oporavka EU nakon pandemije.

Potrošačke cene će tokom ove godine pasti za 0,2%. Nakon porasta prošle godine, osnovna inflacija bez energije, hrane, alkohola i duvana usporiće na samo 0,9% ove godine. Ovo će u velikoj meri biti podstaknuto kontrakcijom ekonomije i neizvesnošću na tržištu rada, što se ogleda u naglom padu iskorišćenosti kapaciteta i smanjenim pritiscima domaćih cena. Ovogodišnji pad privatne potrošnje naglo je uticao na rast cena usluga povezanih sa turizmom, umetnošću, rekreacijom, kulturom i prevozom. Cene energije su najveći faktor usporavanja glavne inflacije, dok pritisak na rast uglavnom primenjuje inflacija cena hrane koja iznosi 3%. Uzimajući u obzir promenljivu strukturu potrošnje domaćinstava, negativni uticaj epidemije na inflaciju bio bi nešto manji. Očekuje se da će postepeni oporavak domaće i strane potražnje, koji će uslediti nakon poboljšanja epidemiološke slike, doneti rast pritiska na domaće i strane cene. Inflacija će dostići 1,6% do 2023. godine.