Slovenija: Opozicija drugi put pokušava da ukloni Janšu

Slovenija: Opozicija drugi put pokušava da ukloni Janšu

Slovenačke opozicione stranke ponovo su podnele predlog za konstruktivno izglasavanje nepoverenja vladi Janeza Janše, nakon što je prvi pokušaj zaustavljen zbog koronavirusa među poslanicima.

Prema predlogu opozicije, predsednik Partije penzionera (DeSUS) Karl Erjavec ostaje kandidat za mandatara.

Predlog sa Liste Marjana Šareca (LMŠ), Socijaldemokrata (SD), Levice, Stranke Alenke Bratušek (SAB) i DeSUS-a podržan je sa deset poslaničkih potpisa, pri čemu je svaka od inicijativnih strana dala dva potpisa.

Erjavec je rekao novinarima, iznoseći predlog za izglasavanje nepoverenja, da su se glavne zamerke vladi odnosile na podrivanje ustavnih principa. Dodao je da vlada ide u smeru suprotnom principima podele vlasti, slobode štampe, poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona i drugih principa koji Sloveniju čine ustavnom demokratijom.

Suprotno tim principima, vlada, a posebno premijer Janez Janša, ulaže mnogo napora u podrivanje osnovnih ustavnih principa, slabljenje regulatornih institucija i uspostavljanje takozvane „druge republike“.

Prema Erjavcu, ovo je glavni cilj platforme Demokratske stranke (SDS). To znači da je Slovenija na putu ka „autoritarnoj demokratiji“ u kojoj „veliki vođa“ ima glavnu ulogu, a „stranka ga beskompromisno prati“. Predsednik DeSUS-a takođe je rekao da vlada nije imala efikasna rešenja u borbi protiv epidemije Covid-19 i da su vladine mere ograničile ljudska prava i slobode, što je izazvalo teške socijalne posledice.

U skladu sa parlamentarnim poslovnikom, Narodna skupština mogla bi da raspravlja i glasa o predlogu već u petak, a najkasnije do 17. februara. Najverovatniji datum je ponedeljak.

Zahtev dolazi nakon što je pet stranaka, okupljenih u neformalnoj koaliciji Ustavni luk (KUL), pre manje od mesec dana, podnelo predlog za konstruktivno izglasavanje nepoverenja vladi, što je podržalo 42 poslanika.

Glasanje se nikada nije održalo jer je Erjavec povukao predlog, jer nije bilo sigurno da li bi svih 90 poslanika moglo učestvovati u tajnom glasanju zbog tadašnje epidemiološke situacije.