Slovenija: Pandemija menja navike potrošača, tvrdi Banka Slovenije

Slovenija: Pandemija menja navike potrošača, tvrdi Banka Slovenije

Prema studiji o stavovima plaćanja potrošača u evro zoni (SPACE), koju je objavila ECB, gotovina ostaje najčešće korišćeni instrument plaćanja. Prošle godine potrošači u evrozoni koristili su gotovinu za 73% svojih prodajnih mesta i transakcija na malo, dok je 24% obavljeno karticom. Odvojeno istraživanje o uticaju pandemije koronavirusa otkrilo je da je trenutna zdravstvena kriza malo ubrzala trend opadanja upotrebe gotovine.

Banka Slovenije smatra da su trendovi u Sloveniji vrlo slični. Upotreba gotovine kod slovenačkih potrošača blago je opala poslednjih godina (za 6 procentnih poena), dok je za razliku od toga upotreba platnih kartica blago porasla (za 5 procentnih poena).

Poređenje rezultata studije SPACE sa sličnom studijom iz 2016. (TAKO) pokazuje da se ponašanje potrošača u evro zoni polako menja. Gotovina je i dalje pretežni instrument plaćanja za svakodnevna plaćanja, čineći 73% transakcija (79% u 2016. godini). Analiza takođe pokazuje da je udeo plaćanja karticama porastao sa 19% na 24% tokom tri godine. Beskontaktna plaćanja činila su 38% svih transakcija karticom u 2019. godini (u poređenju sa samo 6% u 2016. godini).

Podaci o Sloveniji slični su onima za evro zonu u celini: gotovina čini 73% od ukupnog broja, a plaćanja karticama 24%. I u Sloveniji je zabeležen pad udela gotovinskih plaćanja u odnosu na 2016. godinu (sa 79%) i porast udela kartičnih plaćanja (sa 19%).

Gotovo polovina (48%) potrošačkih transakcija u evrozoni obavljena je u lokalnim prodavnicama za svakodnevnu kupovinu na malo (prodavnice, supermarketi, ulične pijace), a 19% u restoranima, barovima, kafićima i hotelima.

Sličan trend otkriva i analiza upotrebe platnih instrumenata u smislu ukupne vrednosti transakcije . U evrozoni je gotovina činila 54% ukupne vrednosti transakcija u 2016. godini, ali 48% u 2019. Nije bilo značajnih promena u udelu koji se odnosi na plaćanja karticama (koji je porastao sa 39% na 41%).

Dešavanja u Sloveniji u ovom poređenju bila su malo drugačija. Potrošači su još uvek koristili gotovinu za znatno veći udeo u ukupnoj vrednosti u 2019. godini (63%, u poređenju sa 68% u 2016. godini), dok su plaćanja karticama činila 31% ukupne vrednosti transakcije. Ove brojke svrstavaju Sloveniju u jednu od zemalja sa natprosečnim nivoom gotovinske upotrebe.

Otprilike 54% ispitanika reklo je da im je važno ili veoma važno da ubuduće imaju gotovinu kao opciju plaćanja (podatak za Sloveniju bio je 44%). Mnogi takođe koriste novac kao rezervu vrednosti iz predostrožnosti (npr. kao zaštitu protiv događaja kao što su prekidi elektronskog plaćanja ili krize), jer je 34% ispitanika izjavilo da su gotovinu čuvali kod kuće ili na sigurnom mestu (slika za Slovenija je ista). Ovaj poslednji aspekt, upotreba gotovine kao zalihe vrednosti, nedavno je dobio na značaju. Studija iz 2016. godine pokazala je da je tako razmišljalo 24% potrošača evrozone, a u Sloveniji 33%.

Rezultati dodatnog istraživanja (sprovedenog u julu ove godine) potvrdili su uticaj pandemije na upotrebu sredstava plaćanja u evrozoni. Nešto manje od 50% potrošača koristilo je gotovinu u približno istom stepenu tokom pandemije, dok je 40% ispitanika izjavilo da je gotovinu (mnogo) ređe koristilo od početka pandemije. Od njih, 87% predviđa da će manje koristiti gotovinu čak i nakon završetka pandemije.

Glavni razlog koji su ispitanici naveli zbog sve manje upotrebe gotovine bio je taj što je elektronsko plaćanje postalo pogodnije tokom pandemije (npr. povećanje limita pre nego što korisnik beskontaktne kartice treba da unese svoj PIN). Ovakav stav izrazilo je 45% ispitanika. Drugoplasirani razlog bila je zabrinutost zbog prenosa virusa gotovinom (38% ispitanika). Zabrinutost zbog prenosa gotovinom izrazilo je samo 23% ispitanika u Sloveniji.