Slovenija: Prognoza Centralne banke optimističnija nego ranije

Slovenija: Prognoza Centralne banke optimističnija nego ranije

Centralna banka Slovenije je značajno poboljšala prognozu ekonomskog rasta za zemlju od decembra i sada predviđa da će se ekonomija ove godine proširiti za 5,2%, što je rast za 2,1 procentni poen, praćen rastom od 4,8% u 2022. godini.

Banka Slovenije tako očekuje da se BDP vrati na nivo pre krize početkom sledeće godine. Dalje, centralna banka je zadržala svoje projekcije nepromenjene, što znači da i dalje očekuje da će se rast BDP-a smanjiti na 3,1% 2023. godine.

Predstavljajući najnovije izglede na konferenciji za štampu u Ljubljani u sredu, viceguverner Jožef Bradeško primetio je uporno zahtevno okruženje i velike neizvesnosti.

“[Neizvesnosti] su smanjene u pogledu pandemije, ali ostaju visoke. Takođe su visoke u pogledu geopolitičkog razvoja,” rekao je on.

Iako će oporavak zavisiti od zdravstvene situacije i neizvesnosti usled poremećaja u lancima snabdevanja, rast će voditi domaća i strana potražnja.

„Očekujemo oporavak potrošnje domaćinstava, kao i povećanu investicionu aktivnost privatnog sektora i države“, rekla je Arjana Brezigar Masten, šef analitičkog i istraživačkog centra centralne banke.

Inflacija će rasti, ali očekuje se da će ostati ispod srednjoročnog cilja centralne banke od 2%. Očekuje se da će ove godine iznositi 1,3%, uglavnom zbog efekta prošlogodišnjeg pada cena energenata, a zatim porasti na 1,6% 2022. i 1,7% 2023. godine.

Očekuje se da će investicioni napor biti pojačan ulaganjem koje sufinansira EU „Fond sledeće generacije“, te da će državne investicije doprineti dobra dva procentna poena rastu BDP-a za tri godine, od kojih će većina biti ove godine.

Takođe se očekuje da će kompanije pokrenuti investicije u opremu i mašine, uz dalji podsticaj investicijama koje se očekuju iz privatnih investicija u stanovanje.

Centralna banka takođe očekuje “ohrabrujući” rast izvoza vođen oporavkom ekonomske aktivnosti u slovenačkim trgovinskim partnerima, ali Brezigar Masten je rekla da će efekat neto spoljnotrgovinske razmene na BDP biti prilično mali jer se očekuje i rast uvoza.

Najvažniji pokretač rasta biće privatna potrošnja, za koju se očekuje da će rasti po prosečnoj stopi od 4,7% između 2021. i 2023. godine, jer mere monetarne politike održavaju povoljne uslove finansiranja.

Očekuje se da će se stopa štednje postepeno smanjivati u narednim godinama, ali da će ostati malo iznad nivoa pre krize.

“Očekujemo snažan rast potrošnje na neesencijalnu trajnu robu i polutrajne proizvode poput automobila, kao i na značajnu potražnju za smeštajnim i ugostiteljskim uslugama, takođe zahvaljujući otkupu turističkih vaučera. Očekujemo i da će potrošači otkupiti oko polovine vaučera koje već nisu koristili“, rekla je Brezigar Masten.