Slovenija u petak slavi 30 godina nezavisnosti

Slovenija u petak slavi 30 godina nezavisnosti

Proslave posvećene 30 godina slovenskog suvereniteta i nezavisnosti kulminiraće glavnom nacionalnom ceremonijom na Dan državnosti u petak, 25. juna, u znak sećanja na taj datum 1991. godine kada je slovenački parlament doneo nekoliko ključnih dokumenata za zemlju da napusti bivšu Jugoslavije i postane potpuno nezavisna.

Svečana ceremonija biće održana u petak uveče na Trgu republike u Ljubljani, istom mestu na kojem je svečano proglašena nezavisnost zemlje 26. juna 1991. godine.

Ceremonija, koja će započeti u 21 sat, biće ujedno i prilika za proslavu početka slovenačkog predsedavanja EU koje počinje 1. jula, pa se očekuje da prisustvuje nekoliko visokih stranih zvaničnika.

Detalji ceremonije još nisu otkriveni, čak ni glavni govornik, koji je obično jedan od najstarijih političara.

Međutim, ceremonije Dana državnosti obično započinju ispaljivanjem salvi iz topova sa Ljubljanskog zamka, praćenim kulturnim programom i glavnim govorom.

Vladina kancelarija za komunikacije (UKOM) saopštila je da će Slovenija ove godine proslaviti pesmama, plesovima i recitalima.

Nekoliko slovenačkih i stranih političara prisustvovaće ceremoniji uprkos ograničenjima zbog koronavirusa, ali spisak stranih gostiju još uvek je na dorađivanju.

Pozvani su i predstavnici svih boračkih organizacija. Veterani rata za nezavisnost potvrdili su svoje prisustvo, kao i predsednik veteranske organizacije boraca iz Drugog svetskog rata Marijan Križman.

Međutim, lideri opozicije uglavnom neće biti prisutni. Marjan Šarec (LMŠ) i Luka Mesec (levica) neće prisustvovati, novi lider Stranke penzionera (DeSUS) Ljubo Jasnič nije dobio poziv, a SNS-ov Zmago Jelinčič obratiće se manjoj manifestaciji povodom Dana državnosti u Radencima.

Mesec će otići na alternativni događaj u 19 sati na Prešernovom trgu, koji će organizovati grupe koje prisustvuju antivladinim protestima u petak uveče.

Pre državne ceremonije, gornji i donji dom parlamenta sastaće se na svečanim zasedanjima, a u Domu parlamenta biće otvorena izložba fotografa Srđana Živulovića o 30 godina Slovenije.

Počasna garda Slovenačkih oružanih snaga biće postrojena na ulazu u predsedničku palatu, koja će biti otvorena za predstavnike javnosti kojima će se obratiti predsednik Borut Pahor.

Nakon napora za demokratizacijom u Sloveniji i pogoršanja ekonomske i nacionalne situacije u multietničkoj Jugoslaviji 1980-ih, slovenačka skupština je 25. juna 1991. donela ključne dokumente koji regulišu nezavisnost Slovenije: Osnovnu povelju o suverenosti i nezavisnosti, ustavni zakon o sprovođenje povelje i Deklaracije o nezavisnosti.

Prilikom donošenja novog zakona, tadašnji predsednik skupštine France Bučar rekao je: „Živela suverena i nezavisna Slovenija!“.

Deklaracija o nezavisnosti utvrdila je budući kurs za novu nezavisnu državu – vrstu zemlje koju Slovenija želi da bude, sa kojim institucijama namerava da se integriše ili u kakvim odnosima želi da bude sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Međutim, svečanosti su kratko trajale jer su tenkovi jugoslovenske vojske krenuli iz kasarni u Sloveniji i Hrvatskoj ka slovenačkim granicama sa Italijom, Austrijom i Mađarskom, što je pokrenulo desetodnevni rat za nezavisnost.

Posle prekida vatre na osnovu Brijunske deklaracije 7. jula 1991., koju je posredovala prethodnica EU, i naknadnog tromesečnog moratorijuma u ​​procesu nezavisnosti na koju je Slovenija morala pristati, poslednji jugoslovenski vojnici napustili su Sloveniju u oktobru iste godine kada su jugoslovenske vlasti shvatile Sloveniju više nije bilo moguće nagovoriti da ostane u Jugoslaviji.