Slovenija: Veliki deficit u državnom budžetu prošle godine

Slovenija: Veliki deficit u državnom budžetu prošle godine

Prema preliminarnim podacima, slovenački državni budžet je prošle godine zabeležio približno 9,08 milijardi evra prihoda, ili 10,4% manje nego 2019, a rashodi su porasli za 26,8% na približno 12,57 milijardi. Budžetski deficit je prošle godine dostigao nešto manje od 3,49 milijardi evra, čemu su najviše doprineli smanjena ekonomska aktivnost usled epidemije COVID-19 i usvajanje mera za ublažavanje njenih posledica, saopštilo je u petak Ministarstvo finansija.

Konsolidovani bilans javnog finansiranja, koji se sastoji od sva četiri javna fonda, zabeležio je približno 18,53 milijardi evra prihoda i oko 22,07 milijardi evra rashoda prošle godine.

Sredstva EU planirana za ovu godinu mogu doneti malo svetla u ovoj finansijskoj situaciji. Vlada je u četvrtak ratifikovala „odluku o sopstvenim resursima“ EU, zakonsku osnovu koja dozvoljava povlačenje sredstava za oporavak nakon pandemije Covida. U periodu 2021 – 2027 Slovenija bi trebalo da bude u stanju da povuče 5,2 milijarde evra.

EU fond za oporavak od 1,8 biliona evra sastoji se od budžeta za period 2021.-2027. u vrednosti od 1,074 biliona evra i od plana za oporavak EU sledeće generacije u vrednosti od 750 milijardi evra.

Glavni instrument EU sledeće generacije, koji se sastoji od grantova i zajmova, je institucija za oporavak i otpornost od gotovo 673 milijarde EUR.

Da bi prikupile ta sredstva, članice EU moraju ratifikovati odluku o sopstvenim sredstvima, jer će se Evropska komisija zaduživati na finansijskim tržištima u ime država članica za finansiranje bespovratnih sredstava.

Iako pojedinačne države članice grantove neće morati da vrate, moraće da se vrate na nivou EU.

Ambicija je da se pozajmljeni novac vrati uvođenjem „sopstvenih sredstava“, to su novi evropski porezi za popunjavanje zajedničkog budžeta.

Visoki zvaničnici EU apeluju na države članice da odmah ratifikuju zakonsku osnovu za finansiranje i pripreme nacionalne planove za fazno oporavak sredstava.

Cilj je da države članice počnu primati prve transfere pre kraja juna.

Slovenački nacrt nacionalnog plana za oporavak i otpornost za povlačenje 5,2 milijarde evra – 1,6 milijardi evra bespovratnih sredstava i do 3,6 milijardi evra zajmova – je u završnoj fazi.

Očekuje se da će ga vlada usvojiti nakon usvajanja pravne osnove na nivou EU, što bi trebalo da se dogodi u februaru.

Do tada, dokument ostaje označen kao „interni“, što muči deo opozicionih partija, koje su tražile od vlade da ga objavi.

O dokumentu će raspravljati parlamentarni Odbor za pitanja EU iza zatvorenih vrata.

Međutim, već je poznato da bi se zajmovi koji dolaze iz instrumenta povrata tretirali kao javni dug, prvo na nivou EU, a zatim na nacionalnom nivou.