Slovenija želi da bude spremna za predsedavanje Savetom EU

Slovenija želi da bude spremna za predsedavanje Savetom EU

Slovenija sprovodi intenzivne pripreme za svoje predsedavanje EU u drugoj polovini 2021. godine, za šta se očekuje da će u prvom planu kao prioriteti biti ekonomski oporavak nakon Covid-19, otpornost EU na krize i širenje bloka.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Gašper Dovžan rekao je za STA da je “vladi sve jasnije šta će biti izvodljivo tokom predsedavanja” i šta Slovenija može da doprinese. Stvari će zavisiti i od toga koliko će uraditi Nemačka i Portugal, koji će prethoditi Sloveniji na čelu Saveta EU.

Drugi aspekt, onaj kod kojeg pripreme tek treba da krenu, je koordinacija sa sledećim triom predsedavajućih zemalja – Francuskom, Češkom i Švedskom. U interesu je Slovenije da se stvari koje su sukcesivnim predsedavajućim državama zajedničke i izvodljive stave na listu prioriteta i da se za dve trojke osigura neka vrsta zajedničke niti, objasnio je Dovžan.

Nacrt prioriteta, o kojem radna grupa kontinuirano raspravlja, konačno će izaći tek krajem juna sledeće godine, a uključuje ekonomski oporavak i razvoj nakon pandemije. Biće ključno da se predviđena sredstva koriste što pametnije kako bi se obezbedila zelena tranzicija, rekao je zvaničnik.

Još jedan prioritetni zadatak slovenskog predsedavanja biće jačanje otpornosti EU na različite vrste kriza, što uključuje pandemije, sajber napade i migracije.

„To je nešto što je izazov za sve nas i vidimo da ovde treba podići nivo autonomije EU“, rekao je Dovžan, br. 2 zvaničnika odgovornog za projekat predsedavanja, nakon ministra spoljnih poslova Anže Logara.

Naredni prioritet biće očuvanje fokusa na proširenje EU. „Kriza kojoj svedočimo takođe je pokazala koliko smo zavisni od suseda te, sa stanovišta praktične solidarnosti i bezbednosti, moramo da ojačamo napore da se proces proširenja nastavi“, rekao je on.

Program predsedavanja takođe će zavisiti od programa Evropske komisije za narednu godinu, koji je usvojen ove nedelje, ali sada podleže koordinaciji među institucijama EU. Dovžan je rekao da Slovenija mora da vidi koji će se konkretni zakoni naći na stolu tokom njenog predsedavanja.

Komisija je već preuzela inicijativu sa finansijskim okvirom EU, fondom za oporavak, migracijama i klimatskim promenama, dodao je on.

Prioritetni zadaci takođe će odrediti gde će zemlji biti potrebna najviše kadrovske podrške tokom predsedavanja. S obzirom na program Komisije, ovo će biti finansije, unutrašnji poslovi i klimatske promene. Ovo drugo će uglavnom zahtevati ljude sa širokim horizontalnim znanjem, rekao je državni sekretar.

Opšta je potreba za ljudima sa vrlo dobrim horizontalnim znanjem koji „mogu da se uključe u različite oblasti i popunjavaju praznine koje stvara pandemija“.

Dovžan očekuje da će se prijaviti i kandidati koji već imaju određeno iskustvo, kao i mladi ljudi spremni da brzo uče.

Upitan da li će osoblje biti spremno za taj zadatak do jula sledeće godine, rekao je da niko uključen u projekat neće biti sam.

„Ovaj posao obavlja se u grupama, pa osećamo da voz još nije krenuo“, rekao je Dovžan, pominjući preraspodelu sistema i snažan napor “da budemo spremni što je više moguće do 30. juna sledeće godine s obzirom na okolnosti”.

Objasnio je da je oko 61% od planiranih 350 angažovanja na određeno vreme za predsednički projekat završeno do sredine septembra. Broj planiranih ukupnih angažovanja za sada nije promenjen.

“Želimo sada da vidimo koliko će ljudi biti zaposleno do 10. novembra, a zatim ćemo odlučiti da li će radna mesta koja su ostala nepopunjena u pojedinim ministarstvima biti korišćena za direktno jačanje stalnog predstavništva u Briselu”, rekao je Dovžan.

Objasnio je da pandemija i problemi sa putovanjima čine da će predsedništvo biti usredsređeno na Brisel više od očekivanog. Tu je i faktor infekcije i samoizolacije, što dovodi do naglog nedostatka osoblja, zbog čega je neophodno imati dodatne kapacitete, rekao je državni sekretar.

Dodao je da je situacija takođe dovela do smanjenja planiranih neformalnih događaja vezanih za predsedavanje u Sloveniji. Iako je ideja bila da se organizuje više od 300 takvih događaja, plan je da se ova cifra smanji za oko 20%.