Slovenska ekonomija se smanjila za 6% u odnosu na isti period 2019. godine

Slovenska ekonomija se smanjila za 6% u odnosu na isti period 2019. godine

Slovenački bruto domaći proizvod (BDP) u trećem kvartalu je realno opao za 2,6% u odnosu na prethodnu godinu, izvestio je u ponedeljak Zavod za statistiku. Desezonirano, BDP je porastao za 12,4% u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je na godišnjem nivou opao za 2,9%.

U prvih devet meseci godine slovenačka ekonomija se smanjila za 6% u odnosu na isti period 2019. godine.

Domaća potrošnja je u trećem kvartalu 2020. godine opala za 5% na godišnjem nivou, pri čemu je finalna potrošnja opala za 0,3%, a bruto investicije za skoro petinu (-19,6%).

Glavni razlog za značajan pad bruto investicija bio je smanjenje zaliha, rekao je Zavod za statistiku.

Izvoz je u trećem kvartalu opao za 9,5% u odnosu na isti period 2019. godine, pri čemu je izvoz robe opao za 4,6%, a izvoz usluga za 25,8%.

S druge strane, uvoz je opao za 13,1%, pri čemu je uvoz robe opao za 11,2%, a uvoz usluga za 22,4%.

Smanjen obim putovanja najviše je doprineo smanjenju izvoza i uvoza.

Zavod za statistiku naglasio je da je u okviru finalne potrošnje u trećem kvartalu zabeležen pad samo u finalnoj potrošnji domaćinstava (-0,9%).

„Ovo smanjenje je bilo manje izraženo nego u prva dva kvartala ove godine“, navodi se, dodajući da je u prvom bilo 6,3%, a u drugom 17,4%.

Finalna potrošnja domaćinstava na domaćem tržištu opala je za 6% na godišnjem nivou, a najviše je doprinelo smanjenje izdataka za usluge i gorivo. Rashodi za trajnu robu povećani su u međuvremenu za 4,3%.

Finalna potrošnja države porasla je za 1,4% u trećem kvartalu na godišnjem nivou, dok su bruto investicije u osnovna sredstva smanjene za 1,8%.

Investicije u mašine i opremu su smanjene, dok su investicije u zgrade i građevinske objekte porasle za 2,7%.

Broj zaposlenih je smanjen za 1,8% ili 19.237 u odnosu na isti period prošle godine, na 1.034.564.

Međugodišnje je slovenački BDP u prvom tromesečju 2020. opao za 2,4%, a u drugom za 13%. U desezoniranim uslovima, smanjen je za 3,5%, odnosno 12,9%.

Desezonirano na kvartalnom nivou, u prvom tromesečju je opao za 4,7%, a u drugom za 9,8%.

Analitičari Zavoda za statistiku očekuju da na kraju godine pad BDP-a neće biti toliko izražen kao u drugom kvartalu. Očekuje se da će prve procene za celu godinu biti objavljene krajem februara.