Smanjenje viškova i Sporazum iz Prespe nisu uključeni u Mitsotakisov međunarodni program

Smanjenje viškova i Sporazum iz Prespe nisu uključeni u Mitsotakisov međunarodni program

Ne samo da snižavanjem očekivanja od sastanaka sa međunarodnim liderima Kyriakos Mitsotakis izbegava rizik od pada, već i više od toga, strane prestonice ne žele da čuju ni za smanjenje primarnih viškova, niti razmišljaju o tome da se to dogodi u budućnosti.

„Primarni viškovi“ nisu uopšte navedeni u izjavama lidera ili brifingu za štampu posle sastanka Kyriakosa Mitsotakisa sa Emmanuelom Macronom. Informacije iz francuskih izvora govore da su dnevni red sastanka (i zbog curenja u štampi) uveliko odredili na Jelisejskom poljima, i nije bilo želje da se u evropsku raspravu uvrsti bilo kakva promena grčke fiskalne politike.

Očekivanja su još manja, kada je reč o viškovima, za sastanak premijera Kyriakosa Mitsotakisa sa Angelom Merkel i potpredsednikom i ministrom finansija Olafom Šolcom. Na kraju krajeva, Berlin, kao što se u palati Maximos već zna, suočen je sa vlastitim bitkama u zemlji, s tim da će se uskoro održati tri uzastopna izborna procesa; prema tome, malo je verovatno da će se pozabaviti predmetom promene ciljeva fiskalne politike Grčke.

Međutim, za razliku od Pariza, gde je Kyriakos Mitsotakis putovao sam, u Berlinu će ga, kao što je to uobičajeno u prvoj poseti grčkog premijera, pratiti ministar finansija Christos Staikouras, kao i pomoćnik ministra za migracionu politiku George Koumoutsakos. Portparol vlade je izjavio da se program razgovora u Berlinu razvija oko ekonomije i privlačenja investicija u energetskom i imigracijskom sektoru. Petsas je potvrdio da grčka vlada ne postavlja pitanje viškova sa svoje strane, podsećajući na ranije izjave Kyriakosa Mitsotakisa da će to pitanje biti pokrenuto 2021. godine, nakon izvršenja budžeta za 2019. godinu i nakon što se izvrši obaveza za višak 2020. godine, a istovremeno se nastavlja nastojanje da se zemlja prikažekaopouzdan partner. Funkcioneri iz palate Maximos, sedišta grčke vlade, i Ministarstva finansija pokušavaju da sakriju zabrinutost zbog perioda recesije u koji su ušle međunarodna i evropska ekonomija. Iako realno priznaju da će to imati posledice po grčku ekonomiju, prešućuju situaciju izjavljujući da „grčka ekonomija može da bude prijatno iznenađenje po rastu u godinama koje dolaze“. Međutim, premijer izbegava postavljanje pitanja mogućeg uticaja koji bi međunarodna kriza mogla imati na grčku ekonomiju i potrebe za revidiranjem dogovorenih ciljeva na međunarodnim sastancima. Umesto toga, on se fokusira na „vraćanje poverenja u izglede za rast naše privrede“, kao što pokazuju niske kamatne stope na poslednjim aukcijama državnih obveznica, od izdavanja sedmogodišnjih obveznica preko kojih je država pozajmila 2,5 milijardi evra po istorijski niskoj kamatnoj stopi od 1,9%.

Sporazum iz Prespe takođe je izostavljen iz diskusije

Slično tome, pitanje Prespanskog sporazuma i odnosi sa Severnom Makedonijom ne ulaze u dnevni red međunarodnih kontakata – bar ne na inicijativu grčke vlade. Jasno je da se strane prestonice ne slažu sa pristupom Nove Demokratijei ako se to pitanje pokrene, to će stvoriti probleme grčkoj vladi pre ili kasnije da ispuni očekivanja koja je gajila u „previše patriotskoj javnosti“.

Na pitanje o toj temi tokom brifinga, Petsas je odgovorio: „Jasno smo izneli politiku koju ćemo slediti na Zapadnom Balkanu i sa našim susedima; ne mislimo da naš stav nikoga ne treba iznenaditi. Naš stav i naša pozicija, kao i stav naših partnera su dobro poznati”.

Tema izborne komisije za prvu polovinu 2015. godine ostaje otvorena

Dok opozicija optužuje vladu za prevaru kada je reč o viškovima, koje je “na tri godine pretvorila u simbol”, palata Maximos se fokusira na potpuno ukidanje kontrole kapitala, a pritom ostavlja otvoren predmet formiranja izborne komisije.

Vlada tvrdi da ukidanjem kontrole kapitala „u potpunosti vraćamo normalnost kretanja kapitala … čime okončavamo četiri godine nesigurnosti, dok započinjemo novi period optimizma za naš bankarski sistem i ekonomiju”. Međutim, pitanje crvenih kredita banaka i dalje ostaje otvoreno kako bi ovi krediti imali finansijsku ulogu u ekonomiji. / ibna