Svaki roditelj bi trebalo da se, makar delom, oseća odgovornim za ono što uradi njegovo dete, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je roditelj vaspitava svoje dete i on je dužan da od njega napravi čoveka. Odbrana Vladimira Kecmanovića, koji krivicu za masakr u OŠ “Vladislav Ribnikar” u maju 2003. godine svaljuje na školu i državu, pokazuje da se on trudi da na svaki način skine odgovornost sa sebe i da sebe odbrani.
Ovo je za Kurir rekla psiholog Snežana Repac analizirajući prekjučerašnju izjavu Vladimira Kecmanovića pred Višim sudom u Beogradu gde je krivicu svaljivao na državu i, naročito, na školu tvrdeći da je njegov sin – ubica najviše vremena provodio u školi, zbog čega su promene u njegovom ponašanju pre roditelja trebali da primete nastavnici, pedagozi i školski psiholog, kao i izjavu da “Kecmanović nisu porodica iz ruralne sredine”, aludirajući na to da su oni ugledni i obrazovani.
Sklanja se od sina
– Na osnovu izlaganja Vladimira Kecmanovića,delovalo je kao da se on emotivno sklanja od sina, kao da nema skoro nikakav emotivni odnos s njim i kao da postoji neko osećanje razočaranosti u svoje dete. S druge strane, sam čin koji je počinjen nije nam do kraja jasan. Stoga je nejasno i da li je doprinos roditeljskog vaspitanja jedini faktor koji je doveo do masakra u “Ribnikaru”. Pretpostavljam da ima i toga što su deca sada sve manje pod uticajem roditeljskog vaspitanja, a kada je konkretno reč o ovoj porodici, očigledno je bio prisutan neki niži stepen kontrole, pa se zbog toga otac ne oseća dovoljno odgovorno – kaže za Kurir Snežana Repac.
Ona je dodala da Kecmanović svu krivicu svaljuje na školu, ali da škola ne može da preuzme potpunu odgovornost za jednog od minimum 700 učenika!
– Nerealno je očekivati da psiholog škole uoči neke pokazatelje koji bi doveli do nečega kao što je ovo što se desilo. Roditelj ističe da je najmanje vremena provodio u kući sa njim. To znači da je postojao nedostatak zajednički provedenog vremena. Nije dovoljno detetu samo obezbediti materijalne stvari. Nedostatak ljubavi nije faktor koji nužno dovodi do zločina, ali u ovom slučaju je verovatno bio uvezan sa drugim faktorima koji su uticali na dečaka, a tu mislim najpre na uticaj društvenih mreža – smatra Snežana Repac.
Prema njenim rečima, postoji verovatnoća da Vladimir Kecmanović oseća lični gubitak zbog toga što je dete ispustio iz vida, što mu je donelo krivičnu odgovornost u ulozi roditelja i tu se, kako kaže, verovatno dešava neki lom u kojem se roditelj oseća oštećenim, smatrajući da je njega sin oštetio, a ne on sina.
Vladimir Kecmanović, koji se nalazi u pritvoru od 3. maja 2023. godine kada je njegov sin počinio masakr, rekao je pred sudom da je njegov sin bio dobro, mirno i vaspitano dete i da ne zna na koji način je uspeo da obije brave kutije u kojoj se nalazilo oružje koje je dečak – ubica kasnije koristio u masakru. Pred sudom je Kecmanović rekao da je negde pročitao da je njegov sin prvo hteo da napravi bombu, ali nije uspeo u tome, pa je hteo da potruje decu i na kraju je pucao iz pištolja.
Čudno ponašanje
Psiholog Snežana Repac je istakla da je, kada je reč o oružju, velika odgovornost na roditeljima ukoliko oružje imaju u svom domu.
– Tu je neophodan veliki oprez. Ukoliko u kući ima oružja, od velike je važnosti da se deci naglašava šta sme, a šta ne sme da se radi. Međutim, očigledno je toga bilo nedovoljno, s obzirom na to da je dečak sa ocem išao i u streljanu i imao direktan kontakt sa oružjem – kaže naša sagovornica.
Ona dodaje i da Vladimir, kao roditelj, verovatno ne može da prihvati krivicu i da je posle skoro dve godine od masakra i dalje u šoku.
– To je čudno, jer dve godine kasnije faze šoka su uveliko morale da prođu. Čudno je što Vladimir Kecmanoviću ne preuzima ni trunku krivice – zaključila je psihološkinja Snežana Repac.
Krivi
Vladimir Kecmanović, otac dečaka ubice osuđen je pred Višim sudom u Beogradu na 14,5 godina zatvora, dok je Miljana Kecmanović, majka maloletnog ubice, podsetimo, kažnjena sa tri godine zatvora!
– Vladimir Kecmanović je osuđen zbog teškog dela protiv opšte sigurnost, odnosno zato što je maloletnog sina vodio u streljanu i učio ga da puca iz njegovih pištolja, kao i zbog zapuštanja i zlostavljanja deteta. Njegova supruga je kažnjena zbog zapuštanja i zlostavljanja deteta, ali je oslobođena optužbe za nedozvoljeno držanje oružja i municije, iako je na jednoj čauri u učionici nađen njen DNK, zbog čega joj je izrečena manja kazna od pet godina i pet meseci zatvora – podseća izvor i dodaje da je odlukom sudskog veća, na kaznu od 15 meseci zatvora osuđen i instruktor u streljani Nemanja Marinković, u koju je Vladimir Kecmanović dovodio sina i to zbog davanja lažnog iskaza tokom istrage, kojim je pokušao postupak da skrene u drugom smeru.