Srbija: Potreba za psihološkom podrškom izbeglicama i migrantima

Srbija: Potreba za psihološkom podrškom izbeglicama i migrantima

Broj incidenata među izbeglicama i migrantima porastao je, mada to nije neuobičajeno, a povremeno se dešavaju i veći sukobi.

Pre tri dana došlo je do masovnog sukoba imigranata u prihvatnom centru Obrenovac, jednom od najvećih centara za tražitelje azila, u kojem žive imigranti samci, prenosi Blic.

Prema Radošu Juroviću, to je jedini centar ove vrste i u njemu živi 1.060 osoba iz Avganistana, Pakistana, Iraka itd.

Šef policije Vladimir Rević rekao je u izjavi za „Blic“ da je sukob migranata počeo nakon navodne krađe ličnih stvari, pri čemu su vojska i policija snažno intervenisale i vratile red.

Prema Radošu Juroviću, “kasarna Bora Markovića u Obrenovcu jedna je od najpoznatijih po sukobima”.

“Centar je od svog osnivanja imao najtežu funkciju, zbog činjenice da postoje izolovani pojedinci, mladi ljudi, uglavnom muškarci koji se ne poznaju i koji su veoma uplašeni”, nastavlja Jurović.

Strah je dominantna emocija u centrima za zbrinjavanje i stvaraju se tenzije. Higijenski uslovi su takođe posebno loši u ovo doba godine kada se uzme u obzir pandemija koronavirusa, kaže Jurović.

„Znaju da se nešto dešava i obavešteni su o tome kako treba da se ponašaju kada su u pitanju higijenska pravila, ali nisu zadovoljni. Izbeglicama je potrebna psihološka pomoć u punom karantinu, jer su kampovi pretrpani i ljudi se guše, jer je više od 1.000 ljudi smešteno na jednom mestu”, rekao je Jurović i dodao da je smešteno više od 9.000 ljudi, a objekti su primali 6.000 pre pandemije.

Sociolog Vlantimir Vuletić potvrdio je da postoji potreba za psihološkom podrškom za azilante sa sociološkog stanovišta, jer se tamo često događaju sukobi.

„Pandemija i zatvaranje granica sprečili su postizanje njihovog krajnjeg cilja da dostignu neke od razvijenih zemalja EU. Gubljenje te perspektive nesumnjivo će oživeti frustraciju i umanjiti dosadašnje napore. Neplanirani dug boravak na jednom mestu troši njihova finansijska sredstva i to je važan faktor frustracije“, objašnjava Vuletić.

„Stalni boravak među njima, kao i ograničena sposobnost kretanja u lokalnom okruženju, podstiču imigrante da budu agresivni jedni prema drugima, jer, sa sociološkog stanovišta, ljudi imaju tendenciju da izražavaju svoj bes i frustraciju na onima koji su im najbliži. Iskra koja zapali plamen takođe bi mogla biti sasvim uobičajena, što pod normalnim uslovima ne bi izazvalo ozbiljne sukobe“, objasnio je Vuletić.

„Ne postoje smernice za bavljenje takvim situacijama, ali kao i kod svih ostalih koji su u takvoj situaciji, treba pružiti što više psihološke pomoći. Takođe bi im trebalo dati neke aktivnosti koje će biti deo njihove svakodnevne rutine. Oni moraju imati informacije koje će ih držati u nadi da će se ova situacija prevazići i, naravno, da moraju postojati neke vrste sankcija“, dodao je Vuletić.

Prema rečima poverenika za imigrante, zbog pandemije koronavirusa, migranti u Srbiji su u potpunosti izolovani od životne sredine više od tri nedelje, a u nekim centrima više od mesec dana.

„Zbog postojeće karantina dolazi do porasta nemira, napetosti i nervoze u centrima. Međutim, to nije ni razlog ni izgovor za kršenje odredbi vanrednog stanja. Zbog visokog rizika za zdravlje stanovništva, odredbe moraju poštovati svi“, navodi se u saopštenju Komisije.

Zbog toga se očekuje od vlasti da procesuiraju sve počinitelje nereda prema sadašnjem zakonu, tako da bude jasno da ubuduće neće biti tolerancije kršenja ponašanja tokom vanrednog stanja u centrima./ibna