Srbija: Smanjenje izbornog praga dovodi do promene snaga stranaka u Parlamentu

Srbija: Smanjenje izbornog praga dovodi do promene snaga stranaka u Parlamentu

Prag za predstojeće izbore, koji će se na proleće održati u Srbiji, smanjen je sa 5% na 3% . U tom svetlu, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) analizirao je rezultate izbora 2014. godine, na kojima je Vučić osvojio 158 mandata, a brojke pokazuju da će sadašnji predsednik dobiti manje mesta jer više stranaka dobija predstavnike u Skupštini, što će rezultirati time prva stranka izgubi mesta.

U takvom scenariju, umesto 158 mandata, Vučić bi osvojio samo 135 mesta, izgubivši 23 mesta, a izgubile bi i ostale stranke koje su na izborima 2014. prešle prag od 5%.

Spuštanjem praga sa 5% na 3%, mesta u parlamentu osvojili bi Mlađan Dinkić (8 mesta), Čedomir Jovanović (9), stranka Dveri (10) i DSS (11), a niko od njih nije uspeo da uđe u Skupštinu 2014. godine.

CeSID je takođe analizirao izbore 2016. godine, konstatujući da stranke koje nisu prešle 5% nisu premašile ni 3%, tako da ne bi bilo promena u raspodeli mandata.

Na osnovu ranijih rezultata, Centar za slobodne izbore i demokratiju pokušao je da proceni rezultate koji se očekuju na predstojećim parlamentarnim izborima zakazanim za 26. april 2020. i koji su od posebnog interesa jer je opozicija najavila bojkot izbora.

Međutim, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a za Blic kaže da je teško predvideti rezultate, upravo zato što se ne zna ko će preći prag niti ko će glasati.

„Nemoguće je predvideti. Moguće je da će se pojaviti neke nove stranke i kandidovati se istim glasačkim listićima“, napomenuo je Klačar koji je kao primer naveo moguću desničarsku alijansu„ Pakt“ i „ Srpska desnica“.

Takođe ističe da su, u odnosu na 2014., kao i 2016. godinu, prema analizi CeSID-a, ove godine dve stvari drugačije: prag za ulazak u Parlament smanjen je na 3%, a kvote za nacionalne manjine povećane su za 35% . “To znači da će manjine na neki način biti zaštićene od negativnih efekata smanjenja praga”, dodao je on.

Klačar ističe da je nemoguće predvideti ishod sledećih parlamentarnih izbora, jer još nije poznato kakva će biti izlaznost, a to je direktno povezano sa idejom opozicije o bojkotu izbora. Međutim, čini se da pristalice bojkota ipak razmišljaju o izlasku na izbore.

“Na nacionalnom nivou, mislim da će oni poštovati dogovor, dok će se na lokalnom nivou neki možda pojaviti i na izborima”, zaključuje Klačar.

Analitičari kažu da je teško predvidjeti ishod izbora, ali prema nedavnoj anketi Factor Plus-a može se stvoriti slika kako će izgledati novi parlament.

Prema anketi, Aleksandar Šapić (SPAS) je iznad novog praga od 3%, sa 4,3%. Krkobabićevi PUPS sa 3,6% i Srpska radikalna stranka sa 3,3% takođe prelaze prag. Pokret “Metla 2020”, čija se izborna jedinica zasniva na DSS, boriće se da nadmaši 3%, jer sada ima 2,4%.

Naravno, to su projekcije koje ne uzimaju u obzir činjenicu da bi najavljeni bojkot mogao dodatno smanjiti izlaznost, a time i potreban procenat glasova. U anketi takođe nije uzet u obzir pokret „1 od 5 miliona“, ali malo je verovatno da će „ukrasti“ birače od Šabića, Krkobabića i posebno Šešelja i DSS./ibna