Srbija: Visoka cena izborne bitke obeshrabruje politički pluralizam

Srbija: Visoka cena izborne bitke obeshrabruje politički pluralizam

Izbori u Srbiji su iza ugla, i jasna namera glavnih opozicionih stranaka da bojkotuju izborni proces, te spušten prag za ulazak u parlament sa 5% na 3%, nateralo je političke pokrete da razmišljaju o ulasku u izbornu bitku, u kojoj imaju više šansi da postanu iznenađenje i pridruže se Narodnoj skupštini.

Istraživanje novina Blic bavi se troškovima za političke formacije zainteresovane za učešće na izborima.

Prema istraživanju „Blica“, za osnivanje političke stranke u Srbiji potrebno je svega 50.000 evra, a održavanje lokalnog odbora košta i do 30.000 evra godišnje. To je samo mali deo novca koji je potreban, jer ako osnivanje stranke podrazumeva izlazak na izbore, onda je cena najmanje još 50.000 evra.

Za formiranje stranke potrebno je između ostalog prikupiti 10.000 potpisa građana, dok je za osnivanje stranke nacionalne manjine potrebno 1.000 potpisa. Provera potpisa kod javnog beležnika u proseku je 3 evra po potpisu, što znači da će to stranku koštati najmanje 30 000 evra. Za sertifikaciju prvobitno mora biti plaćeno 2,7 evra po prijavi, dok za registraciju političke stranke treba 138 evra. Od samog početka računanja postaje jasno da bi smanjenje ili eliminisanje dela troškova takođe imalo direktan ishod u vezi sa političkim pluralizmom u Srbiji.

Iz Dveri je rečeno da su za overu potpisa potrošio do 50.000 eura. S druge strane, postoje snalažljivije političke formacije, poput stranke “Zdrava Srbija”, koja već godinu dana prikuplja potpise, ali je uštedela troškove sertifikacije dajući samo 7.250 evra. Razlog je taj što oni prikupljaju potpise u malim opštinama, u kojima nema javnih beležnika, i stoga overu obavljaju sudovi ili opštinske vlasti, što u proseku košta oko 0,6 evra po potpisu.

Novosadski nezavisni političar koji se kandidovao na poslednjim opštinskim izborima, ali nije želeo da se njegovo ime obelodani, kako izveštava „Blic“, primetio da je najjeftinija kampanja koštala oko 50.000 evra, gotovo koliko i stan. „Imali smo samo plakate, ne bilborde. Oglašali smo se na lokalnim veb lokacijama i u lokalnim novinama, neposredno pred izbore. Ostalo je bilo kroz akcije i sastanke sa građanima. Stoga nismo bili ni blizu nacionalnih televizijskih stanica, popularnih nacionalnih novina i bilborda uz koje bi cena kampanje otišla u nebesa”.

Trenutno, prema istraživanju Blica, 123 političke stranke nalaze se u registu u Srbiji, od kojih je 115 aktivno, dok je oko 68 manjinskih. U praksi, međutim, više od polovine registrovanih stranaka je neaktivno. S druge strane, mnoge manjinske stranke su samo izmišljene, a pravi razlog njihovog osnivanja bio je sredstvo za zloupotrebu zakona i omogućavanje uspostavljanja manjinskih partija i mobilnosti u Skupštini. Zbog skupog osnivanja stranke, danas se radije kupuju stranku, što zakon dozvoljava. Na ovaj način registar političkih partija služi i kao svojevrsna reklama za kupovinu i prodaju. Od 2009. godine 26 stranaka je promenilo ime.

„Lokalna organizacija u velikim gradovima Srbije mesečno košta oko 3.000 evra. Većina novca ide na račune, stanarinu i platu sekretarice. Ovaj iznos ne uključuje akcijekoje provodite“, napomenuo je novosadski odbornik.

Zbog toga u proseku samo jedna lokalna organizacija stranke u proseku košta oko 30.000 evra, bez ikakvih aktivnosti i ako nema više od jednog zaposlenog.

Ipak je najskuplja politička promocija. Da bi pokrila troškove izborne kampanje, država iz budžeta izdvaja 0,07% svog poreskog prihoda. Na parlamentarnim izborima 20% novca namenjenog pokrivanju troškova kampanje deli se podjednako svim učesnicima na izborima koji su rekli da će koristiti javna sredstva. Preostalih 80% budžeta namenjeno je onima koji su osvojili poslanička mesta, u zavisnosti od broja osvojenih mandata. Ako stranka na izborima ne osvoji bar 1%, mora vratiti novac u državni budžet. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. godine iz državnog budžeta izdvojeno je gotovo pet miliona evra za izbornu kampanju.

„Za ozbiljnu kampanju koja bi uključivala terenski rad, javne događaje i reklame, iznos koji biste trebali potrošiti je oko milion evra. Ako želite da vodite veoma umerenu kampanju, poput većine stranaka, osim SNS i SPS, mogli biste to da učinite za nekoliko stotina hiljada evra, ali to bi značilo gubitak najskupljeg oglašavanja u medijima“, rekao je za Blic direktor Cesida Bojan Klačar.

Stranka mora garantovati korištenje javnih sredstava u kampanji, a prema Klačaru, većina stranaka svoju predizbornu kampanju temelji na tom novcu jer nema dovoljno donacija, zakonskih doprinosa i doprinosa članova stranke.

Samo u 2012. godini, više od 60% novca bilo je upućeno političkim strankama na dan izbora. U ovom trenutku SNS ima najskuplju kampanju; DS je nekad imao, a znam da su u svoje vreme imali i G17 + i LDP. Vuk Jeremić je takođe imao skupu kampanju na poslednjim predsedničkim izborima. / ibna