Srbija: Zaustavljanje TE Kolubara B otvara prostor za dekarbonizaciju

Srbija: Zaustavljanje TE Kolubara B otvara prostor za dekarbonizaciju

Ranije ove nedelje, srpski mediji objavili su da su zaustavljeni planovi za novu termoelektranu Kolubara B od 350 MV. Ovo je snažna demonstracija političke volje jer Ministarstvo rudarstva i energetike nastoji da zemlju usmeri ka energetskoj tranziciji. Biće potrebno još nekoliko hrabrih poteza da se ovaj put zacementira i osigura da niko ne ostane van njega.

U ponedeljak su srpski mediji izvestili da je Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo pismo državnom komunalnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) tražeći da zaustavi aktivnosti na planiranoj elektrani na ugalj Kolubara B.

Ovo nije prvi put da postrojenje dolazi u centar pažnje. Izgradnja elektrane započeta je krajem 1980-ih, ali je zaustavljena 1992, dok je Srbija bila pod međunarodnim sankcijama. Planovi su oživljeni 2012. godine kada je EBRD kratko razmotrila njegovo finansiranje, ali nije nastavila sa tim planom.

Nekoliko godina se činilo da je Kolubara B istorija. Zatim je 2018. godine projekat ponovo oživljen i početkom 2020. godine potpisan je preliminarni ugovor o izgradnji sa PoverChinom. Međutim, nije prošao fazu prostornog planiranja pre ovonedeljnog otkazivanja.

Iako je zakonski i administrativno lako, zaustavljanje Kolubare B ipak je bilo politički hrabro i izuzetno simbolično u zemlji u kojoj ugalj proizvodi oko 70 procenata električne energije.

EPS je godinama uglavnom definisala državnu energetsku politiku, a ne obrnuto, dok su vlade jedna za drugom zavisile od izborne podrške njenih više od 27.000 radnika, njihovih porodica i onih koji imaju koristi od podugovora na osnovu ugovora za izvođenje radova u kompaniji.

Otkako je nova ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović stupila na dužnost u oktobru 2020. godine, bilo je očigledno da će zauzeti drugačiji pristup i pokušati da se reši brojnih problema koji muče energetski sektor Srbije. U poslednjih nekoliko meseci, ona je više puta obećala da će pokrenuti energetsku tranziciju Srbije napred i nadgledala je usvajanje nekoliko novih zakona, uključujući energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Otkazivanje Kolubare B snažan je znak i jasna izjava da Srbija treba da se dekarbonizuje. Preduzimanje ovog koraka sigurno nije bilo lako, ali ga treba odmah preduzeti.

Ministarka je u izjavi naglasila da se tranzicija energije ne odnosi na zatvaranje pogona preko noći, već na investicije i otvaranje novih radnih mesta i da je potrebno planiranje do 2050. godine. To je tačno i Srbija mora mnogo da uradi da bi stogla efekte dugogodišnje neaktivnost, na primer u izradi Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i započinjanju participativnog procesa za planiranje pravedne tranzicije srpskih rudnika uglja.

Jasno je da Srbija konačno počinje da čini više, na primer da poveća investicije u solarnu energiju, ali ipak treba brzo doneti neke teške odluke kako bi se sprečila ovisnost o uglju koja zatvara prostor za buduće manevrisanje.

Naročito loš primer je elektrana na lignit Kostolac B3 od 350 MV, koju trenutno gradi China Machineri Engineering Corporation. Javno je dostupno vrlo malo podataka o tome kako napreduje, ali u martu je ministarka Mihajlović najavila da ni brzina, ni – što je zabrinjavajuće – kvalitet opreme nisu na visini.

Studija izvodljivosti projekta pokazala je da bi on stvorio gubitke sa cenom uglja od samo 5 EUR po toni. Današnja cena u EU je oko 50 EUR po toni.

Srbija možda danas nema čvrste cene uglja, ali moraće da ih uvede u narednih nekoliko godina kao potencijalna članica EU. Ako to ne učine, može se dogoditi da ih blokira planirani mehanizam prilagođavanja granica EU sa ugljem, čiji je cilj sprečavanje uvoza iz zemalja koje nemaju čvrstu cenu uglja i koje mogu da donesu gubitak za EU proizvođače.

Kombinacija pada cena obnovljivih izvora, viših standarda za kontrolu zagađenja i cena uglja učinila je ovaj energentneekonomičnim u EU.

Pre otprilike jedne decenije, uprkos upozorenjima nevladinih organizacija i drugih, Slovenija je pogrešila započevši izgradnju jedinice lignita Šoštanj 6, koja je završila dvostruko skuplje od planiranog, a 12 osoba je optuženo za krivična dela, uključujući i pranje novca.

Jedinica je započela komercijalne operacije 2016. godine, a od tada svake godine pogon u Šoštanju pravi velike gubitke. U aprilu je objavljeno da bi ovogodišnji gubici mogli dostići 150 miliona EUR ako cene uglja ostanu visoke.

Grčka nije uspela da nauči ovu lekciju i započela je izgradnju fabrike lignita Ptolemaida V pre nekoliko godina. Uprkos tome što je do sada na izgradnju potrošilo 1,4 milijarde evra, ugalj je sada toliko neisplativ da je Javna elektroenergetska korporacija odlučila da ukine svu upotrebu uglja do 2025. godine, ostavljajući budućnost elektrane neizvesnom.

Sve ovo znači da srpska vlada mora ozbiljno da ispita da li još vredi nastaviti sa Kostolcem B3. To je očigledno složeniji slučaj od Kolubare B zbog njenog naprednijeg razvoja. Ali s obzirom na komentare ministarke o brzini i kvalitetu radova, možda će se isplatiti da Srbija sada prestaneiskopavanje uglja. / ibna

Izvor: Bankvatch.org