State Department: Diskriminacija, vandalizam i uvrede su problem u vezi sa slobodom veroispovesti u BiH

State Department: Diskriminacija, vandalizam i uvrede su problem u vezi sa slobodom veroispovesti u BiH

Stalna vladina diskriminacija verskih grupa u delovima zemlje u kojoj su manjina, vandalizam prema verskim objektima i verbalne uvrede istaknuti su kao jedno od glavnih pitanja u Bosni i Hercegovini koja se tiču verskih sloboda, navodi se u Izveštaju američkog State Departmenta za 2019. godinu o slobodi veroispovesti u svetu.

“Međureligijsko veće BiH (IRC) je registrovao 10 prijavljenih dela vandalizma nad verskim objektima i jedan slučaj verbalnog zlostavljanja nad pravoslavnim sveštenikom tokom godine ali se smatra da je stvarni broj incidenata verovatno mnogo veći. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izvestila je da je u 2018. godini dobila izveštaje o 17 incidenata zbog predrasuda prema muslimanima, 10 protiv hrišćana i dva protiv Jevreja. Jedan nasilni incident koji je podnela misija OEBS-a u zemlji uključivao je napad i verbalne uvrede nad Srbinom tokom pravoslavnog hrišćanskog praznika. Incidenti u vezi islama uključuju pucnjave na džamiju, krađu i vandalizam nad džamijama u kojima su bacani delovi svinja, polomljeni prozori ili pisani grafiti. U dva antisemitska incidenta vandali su crtali grafite, uključujući svastike, na jevrejskim kućama. IRC je nastavio da promovišu međureligijski dijalog putem konferencija i projekata sa lokalnim samoupravama“, piše u izveštaju.

U dokumentu se takođe podseća da Ustav rezerviše sve pozicije u Predsedništvu i jednom od dva doma parlamenta i određenim drugim vladinim kancelarijama pripadnicima tri glavne etničke grupe – Srbima pravoslavne vere, pretežno rimokatoličkim Hrvatima, i pretežno muslimana Bošnjacima – ističući da je Evropski sud za ljudska prava u Strasbourgu 2009. godine te odredbe proglasio neustavnim, ali da ništa nije učinjeno da se to promeni.

„Zvaničnici su javno priznali potrebu da se bave odlukom Evropskog suda za ljudska prava iz 2009. godine kojom se kaže da bi zemlja trebalo da izmeni svoj Ustav kako bi se omogućili pripadnicima verskih i drugih manjina, uključujući Jevreje, da se kandiduju za predsednika i gornji dom parlamenta, ali nisu preduzeli ništa tokom godine“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj je podsetio na druge presude Evropskog suda koje se tiču Bosne i koje tek treba da se reše.

„1. oktobra ESLJP je presudio da vlada BiH mora ukloniti srpsku pravoslavnu crkvu ilegalno izgrađenu na imanju tužiteljice Fate Orlović u Bratuncu. Sud je presudio da je izgradnja crkve 1998. godine bila nezakonita i naredio vlastima da obezbede njeno uklanjanje u roku od tri meseca, da zemlju vrate Orlović i da plate 5.000 evra, a rodbini 2.000 evra za nadoknadu štete,“ podseća se u izveštaju.

Prema izveštaju, verski lideri su ponovo rekli da su ih lokalne vlasti nastavile diskriminisati kada je u pitanju pružanje policijske zaštite i istraga pretnji nasiljem, uznemiravanjem i vandalizmom.

„Iako je zabeleženo samo nekoliko slučajeva, IRC je rekao da službenici za sprovođenje zakona tretiraju ove slučajeve kao jednostavnu krađu ili vandalizam, ne uzimajući u obzir da su dela počinjena na verskim lokacijama i mogu se kategorisati kao zločini iz mržnje“, navodi se u izveštaju, pominjući napad o Riječanskoj džamiji u Zvorniku (istočna Bosna), krađama u katoličkoj crkvi Svete Majke Terezije u Vogošći, kod Sarajeva, pravoslavnoj crkvi u selu Donje Vukovsko u opštini Kupres (severozapadna Bosna) i dr.

Što se tiče komunikacije američke ambasade sa verskim grupama u Bosni putem Međureligijskog veća (IRC), u izveštaju se kaže da je ambasada i dalje održavala redovne kontakte sa IRC-om i podržavala svoje aktivnosti obezbeđivanjem finansijskih sredstava.

„Zvaničnici ambasade u saradnji sa Predsedništvom, Ministarstvom bezbednosti i drugim ministarstvima naglasili su potrebu da promovišu poštovanje verske različitosti i primene jednakog postupanja prema zakonu prema verskim manjinama“, kaže se u izveštaju i napominju da su zvaničnici ambasade održali brojne sastanke sa katoličkim, islamskim, jevrejskim i pravoslavnim zajednicama i vođama zajednica.