Stav: Dva različita pogleda na svet

Stav: Dva različita pogleda na svet

Autor: Nikos Kotzias *

U današnjem svetu postoji mnoštvo percepcija. I u politici. Ali kao trend, izdvojio bih dva. Ne mislim da svako ko se kreće u nekom od njih ima sve njegove karakteristike. To su dve percepcije koje tvore dva različita sveta. Svako se može prepoznati u nekom od ovih sveta, ili barem u delovima jednog od njih.

Jedna od razlika između nosilaca nadahnute percepcije sveta i osrednjosti je ta što prvi imaju viziju i razumeju svoju eru. Potonji žele da osiguraju svoju „stolicu“.

Prvi imaju znanje, kulturu, iskustvo, intuiciju. Oni žele da razaznaju nove probleme, razviju strategiju i žele napredak za zemlju. Potonji upravljaju moći. Oni su okruženi zatvorenim krugom oligarha i robova.

Prvi računaju koliko vrede sa problemima. Oni se trude da postanu viši, da uče, da istražuju, da napornije rade kako bi ih rešili. Potonji poseduju nesigurnost prema drugačijem, pokušavajući da potkopaju svakoga za koga se čini da ima još pet stvari da kaže. Oni ne vole drugačije i mrze to bolje.

Prvi jasno iznose svoje mišljenje. Oni se bore za to. Oni ga brane i po potrebi ga modifikuju, dovršavaju ga, ispravljaju, ostajući verni snovima, vrednostima i principima. Oni čine strateški pravac za zemlju. Potonji se gube u sopstvenim instalacijama. U stvari, kad osete potrebu i to im je u interesu, napuštaju vrednosti i principe na bojnom polju koje nisu ni dali. Oni nemaju korisne ideje za zemlju i zato se kriju iza medija pod kontrolom trolova.

Prvi imaju puno toga za reći, objasniti, pojasniti, predložiti. Oni se suočavaju sa socijalnim i patriotskim problemima. Oni se tope u pokušaju da ih reše, kako bi pronašli odgovore. Oni su nosioci rešenja. Mogli bi proliti svoju krv da bi ih pronašli, kreativno promovisali. Potonji skrivaju svoje duhovno-političko siromaštvo iza tračeva, zlobe, jeftinih laži. Kada se zemlja suoči sa velikim teškoćama, dezorijentiše se skandalima. Ne žele da reše probleme. Oni brane ono što je njihovo. Oni su problem za zemlju.

Prvi imaju inspiraciju. Podržavaju sve oblike ljudske kreativne akcije. Žele da društvo obogati obrazovanje, kulturu, zaštitu. Da bi zaštitili životnu sredinu i doprineli njenom obnavljanju. Ovi drugi potcenjuju obrazovane ljude. Oni ne žele da „kultura“ pobegne iz uskih granica tamnog kruga i iz kvaliteta i pravca koji ima u njemu.

Prvi su ponosni na svoju zemlju, patriote, solidarni sa drugim narodima. Oni veruju i bore se za prava zemlje gdje god je potrebno. Potonji su nosioci rasizma, introverzije, submisivnosti.

Prvi imaju empatiju prema sugrađanima. Njihovi problemi. Njihova tuga i jad. Oni mogu da plaču kada vide lepotu, bol, nepravdu. Potonji žele da šire strah, nesigurnost, nestabilnost.

Prvi smatraju da rešavanje problema zahteva više demokratije, konsultacija, dijaloga. Da u društvu mora preovladavati kultura rasprave, razumevanja i borbe tamo gde je to potrebno. Potonji se oslanjaju na autoritarizam, proizvoljnost: Naredim i odlučim, u nastojanju da se ukinu demokratska i socijalna prava naroda i njegovih mladih.

Prvi žele da ih podržavaju i podrže vredni, talentovani, marljivi i aktivni, da ih “vežu” za veliku struju promena u Grčkoj. Oni veruju u potencijal zemlje i njenog naroda. Čovek je fokus svih njihovih misli i nada. Potonji ne veruju u čoveka. Oni veruju samo tržištu. Kao da se ljudi ne žrtvuju za svoju porodicu i domovinu, za svoje dete i roditelje, već za tržište i proizvod u funkciji „racionalnog izbora“.

Prvi veruju u emotivni svet. Oni veruju u ljubav, veru, u solidarnost. U zagrljaju i milovanju. Potonji veruju da sve ima cenu i da se može kupiti i prodati. Ako prvi veruju ljudima, drugi su prema njima skeptični.

Prvi smatraju da su svi ljudi jednaki, ali i različiti. Oni čoveka smatraju društvenim bićem. Ne postoje ljudi izvan društva. Treba im pružiti jednake mogućnosti, i naravno da imaju individualnu odgovornost za ono što rade, i ono šta ne urade. Čak su i pustinjaci proizvod društva i opisali su ih socijalna istorija i literatura. Naprotiv, oni drugi veruju da su ljudi nejednaki. Taj njihov čovek nije društveno biće, već usamljeno biće koje se nalazi na mestu gde važe samo zakoni džungle.

Prvi su progresivni, drugi konzervativni, čak i krajnje desničarski. Prvi se bore za drugačije društvo, a drugi se pokušavaju popeti na leđa društva.

PS1. U politici sam imao, i pored ostalog, sledeće principe:

A) Ne postoji politika, posebno ako si levičar, bez emocija. Cinizam nije levica.

B) Ne postoji politika bez etike.

C) Kritika, koja može biti oštra, treba da se odnosi na mišljenje, a ne da bude lična uvreda. / Ibna

* Nikos Kotzias je bivši ministar spoljnih poslova Grčke, univerzitetski profesor za međunarodne odnose i spoljnu politiku i predsednik pokreta “Pratto” za ideje i akcije.