Stav: Ko gubi tlo u Istočnoj Evropi a ko igra na kartu istorije?

Stav: Ko gubi tlo u Istočnoj Evropi a ko igra na kartu istorije?

Autor: Sabina Fati *

Po prvi put šef mađarske vlade Victor Orban predstavio je mape koje više ne odgovaraju trenutnim granicama, kako je definisano međunarodnim ugovorima.

Rusija je počela igru crtanja svojih granica pre četiri godine aneksijom Krima, bez ikakvih reakcija Ukrajine ili bilo koje velike zapadne sile. Od tada, regionalna ravnoteža je uzdrmana i čini se da je Rumunija „oaza liberalne demokratije okružena problematičnim državama koje nose staromodne autoritarne reflekse, koje Rusija pokušava iskoristiti kako bi povratila svoj uticaj u Crnom moru, na Balkanu, u centralnoj Evropi “.

Premijer Mađarske, Victor Orban, objavio je na svojoj Facebook stranici mapu svoje zemlje, uključujući teritorije Transilvanije i Banata kojima je do 1918. upravljala Budimpešta, pod izgovorom diplomskih ispita iz istorije, koji se održavaju u Mađarskoj. Na ovaj način šef mađarske vlade dokazuje da optužbe koje je uputio rumunski predsednik Klaus Iohannis mogu biti samo istinite i da Mađarska sa čežnjom gleda u Transilvaniju.

Međutim, Victor Orban ima još nešto da kaže; da se istorija nije zaustavila prošlog veka Trijanonskim (1920) ili Pariškim sporazumom (1947), i da mađarska omladina ne sme zaboraviti da je Mađarska tokom poslednjih sto godina uvek bila gubitnik; ali stvari bi se mogle promeniti, čak i ako granice ostanu iste. Strategija koju je Victor Orban razvio poslednjih godina za prekogranično proširenje područja u kojem žive Mađari nije nova ni savremena; ali sada je Rumunija otvorila kapije, nudeći sve uslove, obzirom da je Bukurešt prešao reku Prut.

Mađarska je izgubila 70% svoje teritorije za vreme Austro-Ugarske, a više od 60% svog stanovništva prema Trijanonskom ugovoru, koji će Budimpešta proslaviti kasnije ove godine. Dva i po miliona Mađara ostalo je na drugoj strani granice. Za njih je Mađarska, gotovo odmah, pripremila planove koji bi im mogli dati nadu, a koji će sačuvati njihovu nostalgiju za izgubljenom carstvom; planovi koji su važili 100 godina do danas, kada granice više nisu važne, jer je Evropska unija postala zemlja slobodnog saobraćaja.

Epidemija coronavirusa istakla je linije razdvajanja u regionu i podstakla relaps u istoriji. Mađarska je bolje pripremljena za postizanje svojih ciljeva, pa je poslala pomoć širom Balkana gde se Mađari mogu naći, ali i šire. Došla je u Republiku Moldaviju kako bi dokazala da može ući u prostor u kojem se Rumunija takmiči sa Rusijom.

Bukurešt je plašljiviji i za razliku od Mađarske nema dugoročnu strategiju, ni na drugoj strani reke Prut, niti sa ostalim susedima. Izgleda da Rumunija želi mir, samo bez ikakvog napora. Ona ne mora nužno da baci Republiku Moldaviju u krilo Moskve, iako bi uz minimalna ulaganja mogla da obezbedi maloj Republici energetsku nezavisnost od Rusije. Područje iza Pruta verovatno je ostalo dobro mesto gde rumunski političari prikupljaju glasove, u zamenu za simbolične poklone.

Međutim, vojne baze u Rumuniji, u kojima žive američke trupe sa naprednim naoružanjem, pokazuju jasan pravac za dugoročnu spoljnu politiku. Ovo je prilično indirektna strategija za obeshrabrivanje mogućih ruskih ambicija, s obzirom na to da se Moskva ne bi usudila voditi hibridni scenario u području u kojem su Amerikanci smešteni, prema modelu TV serije Okkupert („Okupirani“) ili Berlinskoj stanici.

Ali dok Rumunija razmišlja o svojoj budućnosti u okvirima svoje sadašnjosti, države oko nje razvijaju šire vizije ili nose želje uglednijih aktera. U Srbiji, blizu granice s Rumunijom, postoji ruska vojna baza, a Moskva je prošle godine u Beograd poslala rakete visokih performansi.

Zatim, usred pandemijske krize, Bugarska je dobila 40% popusta na prirodni gas koji se uvozi iz Rusije, dok je prošle godine Moskva pregovarala o dugoročnim ulaznim vizama s Bugarskom, zemljom u kojoj raste ruska manjina i tu je naseljeno oko pola miliona Rusa, prema različitim izvorima.

Šanse da Srbija, najveća zemlja na Balkanu, bude primljena u EU do 2025. godine postaju sve nesigurnije. Albanija i države bivše jugoslovenske regije još više zaostaju, iako su Albanija i Severna Makedonija već članice NATO-a.

Čitav region Balkana je još uvek krhak i već je postao žarište kineskih ekonomskih te ruskih i turskih političkih interesa. Na kraju krajeva, Balkan nikada nije bio izolovan, već umesto toga, prema direktoru briselskog Instituta za međunarodne poslove Nathaliei Tocci, „opasnost nije u tome što se zapadni Balkan kreće ka kineskom El Doradu, već u tome što region tone ekonomski, ali i demokratski pod težinom epidemije i realnosti na koju je Covid-19 bacio svetlo“.

Ukrajina, koja je u sukobu sa Rusijom, nalazi se u sličnom položaju. Čini se da je zemlju Zapad napustio i da će, u najboljem slučaju, ostati u „zoni izolacije“ između Zapada i Istoka. Ukrajina je pokušala u svojoj dugoročnoj strategiji prekinuti veze s Rusijom, ali nije bila uspešna. Nadalje, ona se razlikuje od okolnih država koje imaju manjine na njenom teritoriju, jer je promenila upotrebu maternjeg jezika na štetu manjina u školama. Rumunija je oduvijek sumnjala da Kijev želi povratiti severnu Bukovinu, a ishod pregovora oko područja oko ostrva Insulei prierprilor (Ostrvo zmija) u korist Bukurešta bio je argument u glavama mnogih ukrajinskih nacionalista.

Zbog toga postoje problematične države oko Rumunije, sa ruskim enklavama na svojim teritorijama (Ukrajina i Republika Moldavija) ​​ili sa vojnim bazama koje finansira Moskva (Srbija), sa autoritarnim vođama i pristalicama prozapadnog proleterizma (Mađarska) ili politike (Bugarska). Sledeća zona obuhvata Krim, sa militariziranijom lukom na Crnom moru, odnosno Sevastopolj u Turskoj, koja ima za cilj da povrati sferu uticaja koju je imala pre sto godina, i složen balkanski region koji je tokom istorije doživljavao siromaštvo i predstavlja tradicionalnu ravnotežu između istoka i zapada.

Na ovoj promenljivoj teritoriji Zapad je za sada pod kontrolom, ali Rusija zaostaje koristeći neortodoksna sredstva, hibridne metode, propagandu, važne ljude na ključnim pozicijama da povrate svoj uticaj u prostoru za koji veruju da joj pripada. / ibna

* Sabina Fati je nagrađivana novinarka i glavna urednica Radija Slobodna Evropa / Radija Sloboda u Rumuniji