Stav: Merkel je zamka, Erogan mačka a Mitsotakis je miš

Stav: Merkel je zamka, Erogan mačka a Mitsotakis je miš

Tokom jednog razgovora sa visokim turskim vladinim zvaničnikom i komentarišući poteze turske strane i reakcije grčke strane, on je grubo izjavio da turski predsednik Recep Tayyip Erdogan igra igricu mačake i miša sa grčkim premijerom Kyriakosom Mitsotakisom. Ali pazite, on ne želi da ga pojede, već da ga uhvati u zamku.

Sastanci Erdogan-Mitsotakis, prvo u Njujorku i zatim u Londonu, pokazali su se pogubnim za kasnije grčko-turske odnose, za šta odgovorost snosi grčka delegacija, koja je bila gotovo nespremna ne toliko u agendi razgovora, koliko u načinu na koji “čitaju” Erdogana.

Nije slučajno što su posle sastanka lidera Grčke i Turske u septembru u Njujorku potpisana dva turko-libijska memoranduma, dok je posle sastanka u Londonu bio pokušaj izbeglica i imigranata da uđu u Grčku preko Evrosa, i na kraju, nakon telefonske komunikacije između Erdogana i Mitsotakisa, potpisan je predsednički dekret za promenu karaktera Aje Sofije iz muzeja u džamiju.

Rezultat pokazuje da grčki premijer i njegovi saradnici nisu „razumeli“ turskog predsednika, jer su potrošeni u uspostavljanju odnosa sa zemljama „neprijateljima“ Turske, umesto da imaju stalnu komunikaciju sa turskom stranom kako bi radili na smirivanju i gašenju iskre pre nego što se transformišeu u nekontrolisanu vatru.

U nastojanju grčke vlade da „prijatelji“ postanu „neprijatelji“ njenog „neprijatelja“, grčka Vlada je smanjila kontakte i odnose koji su bili uspostavljeni u prethodnom periodu i u regionu Balkana i na jugu Evrope.

Površni odnosi Vlade i Ministarstva spoljnih poslova s Balkanom i smanjivanje sedmerostrane saradnje mediteranskih zemalja EU (Med7) već su donijeli negativne rezultate za Grčku.

Na poslednjem Savetu spoljnih poslova EU među državama koje su reagovale na uvođenje sankcija Turskoj bile su Bugarska, Rumunija, Italija, Malta i Španija. Ako ništa drugo, to je diplomatski poraz Grčke, koja nije uspela d ubedi partnere u svoje „pravo“.

U tom kontekstu, nažalost izolovane Grčke u odnosu na Tursku, čak i unutar EU, došlo je nemačko predsedništvo od 1. jula, kako bi stvari postalo još teže.

Nemačka, kao i rukovodstvo EU, Tursku smatraju važnim partnerom. To je postalo jasno na svim nivoima, sa svih strana, tako da grčka Vlada ne bi trebalo da se odmara na ponovljenim identičnim izjavama koje verbalno osuđuju Tursku. Josep Borrell je bio jasan; EU želi deeskalaciju napetosti u Istočnom Mediteranu i bilateralni dijalog između Grčke i Turske.

Povodom svog šestomesečnog predsedavanja EU, Nemačka želi da dovede do raspleta grčko-turskog spora. To je bilo jasno iz učešća nemačkog ministra spoljnih poslova Heiko Maasa na sastanku Borrell-a, Dendias-a, Christodoulides-a u Briselu, ali i iz „neočekivanog“ sastanka direktorice Diplomatske kancelarije grčkog premijera Eleni Sourani u Berlinu sa Merkelovim savetnikom za spoljnu politiku Jansom Heckerom i Erdoganovim bliskim savetnikom Ibrahimom Kalinom.

Insistiranje Nemačke da učestvuje nagoveštava budućnost grčko-turskih odnosa.

Najava nemačke kancelarke o stvaranju evropske ose između Berlina, Rima, Pariza, Madrida i Lisabona ostavlja Grčku i Kipar van vidokruga, povećavajući izolaciju Grčke unutar EU.

Grčka jednodimenzionalna politika za ekonomiju i investicije predstavlja “povoljnu slabost”. Svi, posebno Nemačka, znaju da je to Ahilova peta i na ovoj slabosti se očekuje da svoju politiku zasniva prema grčko-turskim odnosima, zarobljavajući Grčku, kojoj će trebati finansijska podrška za veliku recesiju koja dolazi usled koronavirusa.

Pre sporazuma iz Prespe, Grčka je bila problematična zemlja EU. Postizanjem sporazuma, Grčka je unapređena u Evropi, dok je ispravna upotreba veta ojačala njen položaj u evropskim institucijama i dobila neviđeno poštovanje.

Povratak Grčke kao “mrzovoljne” i predvidljive zemlje Evrope, mogao bi se pokazati kao pozitivan za tuđetežnje.

Igra mačke i miša nastavit će se sve dok miš ne upadne u zamku./ibna