Stav: Postoje tri moguća rešenja za ekonomiju – loše, problematično i strateško

Stav: Postoje tri moguća rešenja za ekonomiju – loše, problematično i strateško

Autor: Nikos Kotzias *

U ekonomiji, a samim tim i u politici, trenutno postoje tri različita stava o putu koji zemlja mora slediti. Prvi je očigledno pogrešan za zemlju i njene ljude, a opet je dobar za oligarhe. Drugi je problematičan: odličan za sindikate, nepotpun za stranke. Treći brani dobitak, ali shvata da se svet menja i potrebna mu je jasna strategija za međunarodno unapređenje zemlje i jačanje položaja radnika. Razume se da je zemlji potreban novi model produktivne obnove.

Prva opcija odnosi se na vladinu politiku koja izražava interese grčke oligarhije i korupciju. Ova politika je ta koja nastoji da iskoristi krizu na štetu malih i srednjih preduzeća, zaposlenih, poljoprivrednika i stočara. Ovo je klasičan slučaj „klasne borbe“ odozgo. Drugim rečima, dok je kriza u toku i pravi štetu, Vlada zajedno sa oligarhijom pokušava da oduzme prava. Deorganizuje radne odnose. Da bi još više smanjili plate.

Klasna borba odozgo traži da krizu plati većina grčkog društva, i ne samo da čuva interese nekolicine netaknutih, već i, ako je moguće, da ih ojača. Klasna borba odozgo ima za cilj da sruši sistem prava i sloboda, da društvo učini konzervativnijim, promoviše oštre neoliberalne prakse i ograniči funkcionisanje demokratije. Nužno je da levica razume vrstu društvene borbe koju “klasna borba odozgo” diktira i da obrađuje istorijske dokaze koji postoje.

Neoliberalna ekonomija zahteva konzervativne politike i autoritarno-tiranske metode. Politika za nekolicinu zasniva se na ovom tačnom triptihu. Ona brani pravo malobrojnih da se oslobode okova koje su im nametnuli mnogi, kada su uslovi i odnosi bili drugačiji. Ova „ex-post politika“ je udžbenik socijalne borbe odozgo.

Od leta 2019. okarakterisao sam izbor Mitsotakisove vlade kao tiranski u aristotelovskoj upotrebi termina, ali i u načinu na koji su Lukacs i njegove učenice, Hannah Arendt i Agnes Heller to razumele. Izraz označava upravljanje male grupe, sa zajedničkim percepcijama i interesima, zasnovanim na „slepoj većini“. Njime se nastoji ukinuti osnovno pravilo demokratije, a to je mogućnost da manjina postane većina. Preduzima sve mere da spreči takvu promenu.

Vrednost drugog predloga leži u načinu na koji se bori protiv prvog. Ali, do neke mere postaje zarobljen u svojoj vlastitoj “logici”. Izgleda da sprečava svaki pokušaj ukidanja prava, negativnu preraspodelu dohotka, nepravedne mere za većinu radnika. Ona se zalaže za to da se zemlja vrati humanoj politici koju je vodila u periodu 2015-19. Zaista, ne želimo da narod izgubi bilo kakav dobitak i moramo ih braniti. Ali levica nije samo za defanzivne igre.

Odbrambena politika je najpotrebnija, i to odmah. U uslovima poput sadašnjih, mogla bi da se podigne i kao glavni bojni front. Međutim, ta odbrambena borba mora biti kombinovana sa osnovnim planom levičarskog političkog pokreta. Formiranje programa, čak i vizije, za ljudsko društvo u Grčkoj i njegovo međunarodno unapređenje. Drugačija rekonstrukcija privrede.

Potrebna je dugoročna politika koja predviđa da Grčka ne propusti svoju šansu za digitalnu ekonomiju i društvo. Robotika i nanotehnologija. Novi materijali i biogenetika. U našoj zemlji biće obezbeđeno odgovarajuće obrazovanje za nove generacije i u popularizovanoj verziji za celo društvo. Inače, bez obzira koliko dobrih namera ima, Grčka će zavisiti od onih koji poseduju, proizvode i služe novim tehnologijama.

Grčka treba da razvije svoje proizvodne snage. A za to mora razviti demokratiju i slobode u doba digitalne tehnologije. Govorim to godinama, ali teško je sa mnogima na levici koji ne mogu razmišljati izvan okvira ekonomije i taktike.

Potreban nam je veliki radikalan plan za demokratsku transformaciju grčkog društva. Sa modernim, tehnološki naprednim obrazovanjem. Kompletna borba protiv tehnološke nepismenosti. Nova tehnološka mreža formira se kroz javni prostor u celini. Proizvodnja novih tehnoloških proizvoda. Usluge distribucije i upotrebe ovih tehnologija uz nisku cenu. Za Grčku je neprihvatljivo da ima najskuplji internet u EU. Grčka može i mora postati proizvođač novih tehnoloških sredstava.

Razvoj novih tehnologija mora se aktuelizovati na način koji će osnažiti pojedinca. To će poboljšati rad i njegove uslove. To neće dovesti do jeftinijeg rada ili čak nezaposlenosti. Umesto toga, to će dovesti do kvalitativno unapređene industrije. Sa savremenom tehnologijom i jednako visoko specijalizovanim zaposlenima sa visokim primanjima. Grčka će pobediti u toj borbi ne u kategoriji jeftinog proizvoda, u kojoj nikad ne može pobediti, već u domenu visokog kvaliteta. Odbrana ekonomije tada nije dovoljna.

Potrebna nam je aktivna demokratska, ekonomska i politička strategija. Izdanje memoranduma Grčke, čak i u najboljim trenucima, ne može biti ono čemu težimo, ali umesto toga trebalo bi da se borimo za zemlju koja je nadograđena, rekonstruisana, demokratska i sa socijalnom pravdom. / ibna

* Nikos Kotzias je bivši ministar spoljnih poslova Grčke, profesor univerziteta za međunarodne odnose i spoljnu politiku i predsednik Pokreta za ideje i akciju „Pratto“.