Stav: Samo jedna godina bila je dovoljna da grčka spoljna politika potone u plave mediteranske vode

Stav: Samo jedna godina bila je dovoljna da grčka spoljna politika potone u plave mediteranske vode

Od prvog dana vladavine grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa postalo je jasno da spoljna politika nije prioritet, jer su njegovi ciljevi bili ekonomija, privlačenje investicija i investitora.

Dolaskom Nove demokratije na vlast Ministarstvo spoljnih poslova postalo je polje likvidacije, progona mnogih vrednih i sposobnih diplomata i trka za dominaciju raznih struja. U vreme kada geopolitičke promene zahtevaju aktivnu i višedimenzionalnu spoljnu politiku, povratak doktrini neaktivnosti diplomatije naneo je ozbiljan udarac međunarodnom imidžu zemlje, podrivajući medijsku bajku o unapređenju položaja Grčke na međunarodnoj sceni.

Kao da odsustvo akcije u grčkoj spoljnoj politici nije bilo dovoljna, čak su i uspesi prethodne Vlade, a posebno bivšeg ministra spoljnih poslova Nikosa Kotziasa, brzo isparili, što je počelo od bivšeg ministra spoljnih poslova Džordža Katrougalosa, koji nije uspeo da iskoristi ono što je Kotzias izgradio.

Čak ni strateški odnos Grčke i SAD nije izbegao osrednjost spoljne politike Vlade Nove demokratije. Koliko god se Kyriakos Mitsotakis ili Nikos Dendias hvalili odnosima Grčke sa Sjedinjenim Državama, Francuskom i Izraelom, ti su odnosi započeli i rasli tokom upravljanja SIRIZA-e, a ako su to neki u Grčkoj zaboravili, strani lideri, koji su poštovali i još uvek poštuju Tsiprasa i Kotziasa, sigurno nisu.

Tsiprasovi odnosi sa Hollandeom i Macronom su dobro poznati. Holland je Grčkoj otvorio put na Arapskom poluostrvu, sa UAE i Saudijskom Arabijom, dok je Macron, uprkos poteškoćama, podržao Tsiprasovu inicijativu EUMed 7, stvarajući novu osovinu saradnje u EU, koju je Mitsotakisova vlada devalvirala.

Priprema Tsiprasove posete Washingtonu, koju je obavilo Ministarstvo spoljnih poslova i Nikoso Kotzias, donela je Strateški dijalog sa SAD-om i unapređenje odnosa između dve zemlje. Nije slučajno što je američki ambasador u Atini u svojoj poruci od 4. jula naveo četiri godine odličnih odnosa s Grčkom, iako to mediji nisu preneli. Nova demokratija je na vlasti svega godinu dana. Ne treba ni pominjati da kontakti između dve zemlje ne postoje od početka marta, kada je Mitsotakis razgovarao sa Trumpom.

Što se tiče odnosa Grčke sa susednim zemljama, došlo je do velikog zastoja. Grčka se udaljava od gotovo svih dešavanja na Balkanu, dok su bilateralni odnosi sa Turskom dostigli najgoru tačku poslednjih godina.

Čak i napori ministra spoljnih poslova da pomogne u rešavanju libijske krize samo zbunjuju i targetiraju Grčku svojom pogrešnom taktikom. Umesto da vrati libijskog ambasadora koji je deportovan iz Atine i koji je bio bliski prijatelj Grčke, a bio je i veza sa Libijom, on nastavlja da podržava kontroverzne ličnosti kao što su Halifa Haftar ili Aquila Saleh. Čak se i kontakti sa Libiji susednim zemljama odvijaju u pogrešno vreme i na pogrešan način, kao što je bio slučaj sa posetom ministra spoljnih poslova Tunisu.

Grčka strana takođe je razočarala kontaktima i s Izraelom i sa Egiptom, gde je postalo jasno da Grčka nema uticaja na ono što se događa u Istočnom Mediteranu. Ni tradicionalno odlični odnosi sa Kiprom nisu ostali netaknuti, a kriza je bila vidljiva golim okom, ne samo onima koji pomno prate stvari.

Konačno, sve inicijative koje su preduzele vlada SIRIZA i Nikos Kotzias, sa susednim zemljama i zemljama EU i arapskog sveta, nestale su sa dnevnog reda Ministarstva spoljnih poslova i grčke diplomatije, povećavajući izolaciju Grčke u međunarodnom političkom okruženju scena.

Izjave visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednosnu politiku tokom njegove posete Ankari i posle razgovora sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom, gde je stavio grčko-turski spor na diskusiju, bili su posebno zabrinjavajući. Takođe je govorio o sporazumu o raspodeli prihoda od ugljovodonika na Kipru između dve zajednice. Izjave Josepa Borrela, ako ništa drugo, poništavaju izjave koje je dao u Atini i Nikoziji./ibna