Stav: Strah grčkog premijera zbog vraćanja u normalu

Stav: Strah grčkog premijera zbog vraćanja u normalu

Nakon preuzimanja Vlade u Grčkoj od strane Kyriakosa Mitsotakisa, u julu 2019. godine, od početka je bilo jasno da je došlo do koncentracije vlasti, a zatim do provokacije osećaja straha u društvu.

Prvi primer centralizovane moći koji je proistekao iz palate Maximos, sedišta grčke Vlade, je struktura Vlade. Zamenici ministara i podsekretari odgovorni su direktno kabinetu premijera, a ne ministrima, kao višoj instanci u hijerarhiji. Premijer nije zainteresovan da koordinira svako ministarstvo u cilju sprovođenja politike, već da se uveri da kancelarija premijera sve zna.

Od prvog dana Mitsotakisove administracije, Nacionalna obaveštajna služba, grčka javna televizija i radio mreža te atenska i makedonska agencija su pod direktnom kontrolom premijera i njegovih bliskih saradnika, što je rezultiralo potpunom kontrolom protoka informacija. U kombinaciji sa podrškom medijskog sistema, puno se radi, ali malo se zna i sve informacije se filtriraju.

U vrlo kratkom vremenu stotine novinara su angažovane kao savetnici za komunikacije, uposleni u kancelarijama za štampu, dok u isto vreme nastavljaju da rade u medijima, efikasno manipulišući javnim mišljenjem. Skoro svaka kritika Vlade je nestala.

Nakon što je uveliko preuzela kontrolu nad informacijama i manipulšući javnim mišljenjem, Mitsotakisovoj administraciji potreban je katalizator za vršenje vlasti. Tu se pojavljuje strah. Postojeća ili nepostojeća, svaka „opasnost“ je maksimalizovana.

Policija svakodnevno sprovodi nasilje kako bi održala javni red. Marginalne grupe su ciljane kao neprijatelji društva, a mete su i političke i društvene grupe, dok policija prisilno vodi računa o smirivanju socijalno “nepristojnih”. Čak su i ugledni građani, vladini glasači postali meta policijskog nasilja kada su se suprotstavili privremenim, neplaniranim merama po pitanju izbeglica.

Civilna zaštita je tokom leta evakuisala naselja i sela kao predostrožnost u slučaju požara ili poplava, čak i u situacijama kada takva mobilizacija nije bila neophodna. Strah vlade od nove tragedije, kao u slučaju Mandra i Mati za vreme Tsiprasove administracije, kada su kao tadašnja opozicija besramno koristili žrtve tragedije u svom napadu na Vladu, bio je snažan podsticaj da sadšnjoj opoziciji ne daju šansu da staveu istu poziciju. Naravno, oni predviđaju ponašanje drugih po osećaju sopstvenog morala.

Tokom krize na grčko-turskoj granici, u vreme kada je ekonomska politika propadala, što je rezultiralo usporavanjem ekonoskog rasta, a međunarodni imidž zemlje, koji je nakon ponovljenih grešaka Vlade propadao, strah je ponovo korišten u najvećoj meri i obimu. Invazija, rat, nacionalno ujedinjenje i još mnogo toga oduvek su se čuli zajedno sa primenom prevelike sile od strane institucija ili pojedinaca.

Bezbednost je postala sinonim za nasilje i strah. Grčki neprijatelji menjaju svoje ime svakog dana, u zavisnosti od vesti i interesa Vlade, dok osećaj straha ostaje. Strah koji je izbio sa zdravstvenom krizom i koji su vešto uspeli da prenesu na građane, koji su bili bez informacija jer još nije bilo dovoljno podataka za COVID-19, sledili uputstva vlasti.

A ako je Mitsotakis uspeo da prenese strah na građane u dovoljnoj meri, nije uspeo da prevaziđe sopstvene strahove, kojima pokušava da upravlja od prvog trenutka kada je izabran za premijera.

Kyriakos Mitsotakis zna da ne uživa potpuno prihvatanje u svojoj stranci. Činjenica da su se sjatili oko njega bila je jednosmerna ulica za sve one koji su predugo ostali bez vlasti.

Takođe zna da nema političke veštine koje su imali i njegov otac, bivši premijer Konstantinos Mitsotakis i njegova sestra, bivša ministarka spoljnih poslova Dora Bakoyannis.

On je, i oseća se, kao menadžer i zato radi i vrši vlast na način poslovne administracije, dok njegovi bliski saradnici takođe dolaze iz ove oblasti.

To se vidjelo u njegovim nedavnim kontaktima u inostranstvu sa drugim političkim liderima. Bez političke intuicije, ponašao se kao diler, nadajući se da će zatvoriti veliki deo svog posla, koji se danas naziva Grčka. Naravno, rezultati svih tih napora bili su blagi a izolacija je bila zaglušujuća.

Odlučio je da prošeta Nemačkom zajedno sa Merkelovom Nemačkom, Austrijom sa  Kurcem, Rutteom kroz Holandiju i Jelisejskim stanarom Macronom.

Ako ne date, nećete dobiti, rekao je on u diskusiji koju je vodio u Saudijskoj Arabiji, odgovarajući na pitanje zašto je poslao “patriote” u Rijad i fregate u Perzijski zaljev.

Ali rekao je još nešto na Kipru. “Neću deliti Evropu na sever i jug”, rekao je, odgovarajući na pitanje da li će se sedmočlani blok EU ponovo sastati.

Njegova izolacija je postala očita u toku krize koronavirusa, kada su jedini sa kojima je razgovarao, osim grupnih telekonferencija, bili su Edi Rama i Averof Neophitou sa Kipra. Nije ni razgovarao s predsednikom Republike Kipar tokom pandemije.

Kao da to nije dovoljno, Vlada Balkan više ne smatra “lebensraumom” za Grčku, dok je prvi put ovako velika napetost sa susednom Turskom.

Istina je da on nema pravih pristalica na međunarodnoj sceni. U Evropi niko ne zaboravlja stav prema Sporazumu iz Prespe i to mu ostaje veliki teret.

Zaista, osim Erdogana, koji je razgovarao sa gotovo svim liderima, Borisov iz Bugarske, Vučić iz Srbije bili su u stalnoj komunikaciji sa drugim liderima, dok je čak i Pendarovski iz Severne Makedonije razgovarao sa Mikeom Pompeom.

Bukvalno raspuštanje Ministarstva spoljnih poslova njegovom odlukom da direktor diplomatske kancelarije, osrednji diplomata, preuzme kontrolu nad Ministarstvom, jasno se odražava na sliku Grčke u inostranstvu, koja je odsutna sa svih većih događaja.

Međutim, strah grčkog premijera raste, kako postepeno počinje povratak u normalu.

Upravljanje krizom sa društvom i političkim sistemom u represiji veoma se razlikuje od sprovođenja politike sa društvom koje je aktivno, opozicija se probudila iz letargije i problema koji su bili skrivani pod tepih tokom upravljanja pandemijom, koja je izlazila u prednji plan.

Prave poteškoće za Kyriakosa Mitsotakisa počinju već sada, a na njemu je da odbaci zloslutnu budućnost koja se već vidi na horizontu./ibna