Stručnjaci iz oblasti društvenih nauka iz Severne Makedonije i Bugarske napisali su zajedničko pismo premijerima svojih zemalja, Zoranu Zaevu i Bojku Borisovu, ministrima spoljnih poslova, Ekaterini Zaharievoj i Bujaru Osmaniju, i potpredsedniku vlade Severne Makedonije za evropska pitanja Nikoli Dimitrovu
“Poštovane dame i gospodo,
Mi, kao predstavnici humanističkih i društvenih nauka iz obe zemlje, obraćamo vam se u ovom ključnom trenutku, kada je prijateljstvo i dobrosusedstvo između naše dve zemlje i njihovih naroda u pitanju. Bojimo se da pregovarački proces, fiksiranjem problema iz prošlosti, stvara nerealna očekivanja i nosi ogromne rizike.
Problem je u tome što cela kontroverza koja se trenutno odvija oko istorijskih pitanja proizlazi iz zastarelih i vrlo restriktivnih shvatanja nacionalnog identiteta kao nečega večnog i nepromenljivog, a nacionalne istorije kao nečega svetog. Na ovaj način Zajednički istorijski komitet nastavlja da proizvodi i model iz prošlosti: predstavnici njihove dve nacionalne istoriografije brane i pokušavaju da nametnu tumačenja ustaljena u svojoj zemlji.
Međutim, savremeni pristupi u humanim i društvenim naukama konceptualizuju sve nacije kao konstruisane i čak doslovno „veštačke“, a nacionalne istorije kao duhovne konstrukcije, kao samo jedan od mnogih načina na koje čovek može da shvati prošlost.
Zabrinjavajuće je i to što dve zemlje pregovorima pokušavaju da postignu konsenzus o jednoj jedinoj istorijskoj istini. Savremena istoriografija već dugo prihvata postojanje različitih tumačenja, kao rezultat različitih perspektiva. Živimo u pluralističkim društvima i radimo u akademskom okruženju koje prihvata pluralizam tumačenja (uključujući tumačenja prošlosti) kao nešto normalno.
Iz svih ovih razloga pozivamo vas da zajedno radite na aktuelnim pitanjima i, s obzirom na razlike u istorijskim pitanjima, bilo bi dovoljno da se stvori atmosfera otvorenija za dijalog. Dosadašnji rad Zajedničkog istorijskog odbora pokazuje da je moguće postići dogovor i o najtežim pitanjima za naše dve države, ali to je dug proces i ne bi trebalo postavljati nerealno kratke rokove. Istovremeno, ovaj proces ne bi trebalo da se izvodi pod pritiskom, što bi diskreditovalo postignute kompromise i dogovore. Bilo koji narativ o nacionalnoj prošlosti podleže preispitivanju, ali ono mora biti izvedeno u slobodnom akademskom i društvenom diskursu.
Dole potpisani:
Katerina Kolozova (Skoplje)
Aleksandar Vezenkov (Sofija)
Ljupčo Petkovski (Skoplje)
Stefan Dečev (Sofija)
Zdravko Saveski (Skoplje)
Chavdar Marinov (Sofija)
Dimitar Bečev (Oksford) / ibna