Sve oči na Savetu za spoljne poslove EU uprte u Tursku

Sve oči na Savetu za spoljne poslove EU uprte u Tursku

Savet EU za spoljne poslove održava se u Briselu uz fizičko prisustvo ministara spoljnih poslova država članica EU, kojim predsedava visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell.

Dolaskom u zgradu Saveta pred početak rada, visoki predstavnik je izjavio da će Savet danas imati dugu sednicu. Na dnevnom redu su uglavnom odnosi sa Turskom, kao pitanje o kojem će se raspravljati na Savetu Evropske unije kasnije ove nedelje. „Znate da pripremamo izveštaj koji je objavljen juče. Ministri će pregledati ovaj izveštaj kako bi ga pripremili za Evropski savet. Dakle, Turska je prva tačka dnevnog reda“, rekao je Borrell.

„Takođe imamo raspravu o južnim susedima i Rusiji. Šefovi država i vlada razgovaraće i o Rusiji, tako da danas mogu da kažem da su Turska i Rusija dve tačke u pripremi Saveta Evropske unije. Diskusijao južnim susedima nije priprema Saveta, ali je veoma važno pitanje kako bismo pogurali i poboljšali naš odnos sa našim neposrednim mediteranskim susedstvom.“

Dalje je dodao da ćemo „imati video konferenciju sa gospođom Bachelet, visokom komesarkom UN-a za ljudska prava. Pokrenućemo strateški dijalog između EU i UN o ljudskim pravima širom sveta i ponovo ćemo koristiti okvir za sankcije protiv kršenja ljudskih prava. Obavestićemo vas nakon sastanka, čim se ministri slože sa paketom.“

„Imamo dve žarišne tačke o kojima ćemo danas razgovarati, Mjanmar i Etiopija. Situacija se mestimično pogoršava, a u slučaju Mjanmara preduzećemo sankcije protiv 11 osoba umešanih u puč i represiju nad demonstrantima.“

„Nakon Veća, imaću priliku da se sastanem sa ministrom spoljnih poslova Turske kako bih nastavio raspravu o Izveštaju i odlukama koje Veće mora doneti krajem sedmice“, zaključio je visoki predstavnik.

Švedska ministarka spoljnih poslova Ann Linde rekla je: „Radujem se današnjem sastanku sa ministrima spoljnih poslova. Posebno me raduje velika diskusija o Turskoj. Smanjenje demokratskog prostora veoma je zabrinjavajuće, posebno proizvoljno zadržavanje političara; kurdska stranka koja dominira HDP i potez njenog raspuštanja veoma je zabrinjavajući. Takođe sam veoma, veoma zabrinuta što je Turska odlučila da se povuče iz Istanbulske konvencije, koja je važna u borbi protiv nasilja u porodici i protiv nasilja nad ženama. Takođe se radujem što ćemo doneti nove odluke kada su u pitanju sankcije zbog kršenja ljudskih prava i počinilaca u nekoliko različitih zemalja.“

Luksemburški ministar inostranih poslova Jean Asselborn rekao je po dolasku: „Istanbulska konvencija je veoma važna. Lično se dobro mogu setiti 11.05.2011. godine, kada je potpisana u prisustvu tadašnjeg turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutogloua i tadašnjeg predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i sadašnjeg turskog ministra spoljnih poslova Mehmeta Čavušogloua. Turska je tada bila veoma ponosna na potpisivanje ove Konvencije o pravima žena koja je uglavnom usmerena na borbu protiv nasilja nad ženama.

Po mom mišljenju, potpuno je neshvatljivo da je pre nekoliko dana predsednik Erdogan preko noći izdao predsednički dekret kojim je ova Konvencija ukinuta u zemlji u kojoj se svakodnevno u turskom domaćinstvu beleži akt nasilja koji dovodi i do ubistva žena. To je korak unazad do srednjeg veka, to nije put kojim treba da krenemo da bismo izgradili normalne odnose sa Turskom. Pozivamo predsednika Erdogana da preinači ovu odluku. Veoma je važno kako za imidž Turske, tako i za život žena u zemlji“.

Slovački ministar spoljnih poslova Ivan Korčok takođe se osvrnuo na Tursku, rekavši da je „ona naš važan partner, ali znamo da već duže vreme imamo poteškoće u našoj vezi. Potrebno nam je više odgovora na mnoga pitanja na čekanju u vezi sa statusom kandidata i ambicijama Turske. Kao što znate, pregovori o pristupanju su obustavljeni od 2016. godine, postoje kritični događaji koje vidimo u istočnom Mediteranu. Svakako je Turska važan partner po pitanju migracija, kao zemlja koja zaustavlja migracione tokove. Dakle, to su mnoga važna pitanja u okviru vrlo složene agende, svakako je deo pokušaja da se istraže mogućnosti za početak razgovora o kiparskom problemu.“

Gordan Grlić Radman, hrvatski ministar spoljnih poslova, rekao je: „Hrvatska u potpunosti podržava novu agendu za Mediteran. I drugo, razgovaraćemo i o najnovijim dešavanjima u našim odnosima sa Rusijom, razgovaraćemo o Turskoj uoči Evropskog saveta. Turska je naš partner, kandidat za EU, saveznik u NATO-u, i u tom pogledu nam je potreban konstruktivan angažman.“

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias izjavio je da će „izveštaj visokog predstavnika Borella i Komisije o Turskoj biti predstavljen danas Savetu. U principu, izveštaj je pozitivan jer pravilno identifikuje Tursku kao problem za celu Evropu i takođe naglašava probleme koje tursko ponašanje stvara za Evropsku uniju.

Postoje, naravno, i nedostaci poput casus belli, pozivanja na tursku agresiju, poput formulacije za Varošu ili direktnog kršenja međunarodnog zakona o moru UNCLOS-a.

Istaknuću ove nedostatke u narednoj raspravi u Savetu. Ali moramo zadržati pozitivno: Evropa Tursku smatra problemom i predlaže dvostruku agendu. Pozitivne mere s jedne strane, ali s druge strane jasno uključuju mogućnost preduzimanja mera, sankcija protiv Turske, ako ponovo uđe u svoje neprihvatljivo delinkventno ponašanje.“ / ibna