Svetsk banka: “Going green” nači čistiji vazduh i zdraviji život na Balkanu

Svetsk banka: “Going green” nači čistiji vazduh i zdraviji život na Balkanu

Ljudi na zapadnom Balkanu često udišu jedan od najzagađenijih vazduha na svetu, a zagađenje vazduha ostaje vodeći faktor rizika za životnu sredinu koji doprinosi najvećem ukupnom udelu u smrtnim slučajevima i invalidnosti na zapadnom Balkanu.

Jednog popodneva krajem februara 2021. godine, Priština, glavni grad Kosova, registrovala je indeks kvaliteta vazduha (AKI) od 298, nadmašivši Lahore, Pakistan, Ulaanbaatar, Mongoliju i skoro 100 drugih gradova na švajcarskoj veb stranici IKAir te stekla lošu reputaciju imajući najgori kvalitet vazduha od bilo kog većeg grada na planeti u tom trenutku. Tokom istog dana, glavni gradovi Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije registrovali su ocene AKI između 165 i 214 – nivoi koji se smatraju ili „nezdravim“ ili „veoma nezdravim“.

Ljudi koji žive u Sarajevu, Skoplju, Beogradu i nebrojenim drugim gradovima zapadnog Balkana često udišu jedan od najzagađenijih vazduha na svetu – naročito tokom zimskih meseci, kada zagađivači iz postrojenja na ugalj, grejanja kuća, vozila, industrije i drugih izvori zatamnjuju sunce, zagađuju životnu sredinu i stvaraju opasne uslove za disanje. Sa 175 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi u 2019. godini, Srbija se našla na vrhu liste smrtnosti od zagađenja među evropskim zemljama i zauzela ukupno 9. mesto na globalnoj listi – više od Indije.

Kako negativni uticaji zagađenja nastavljaju da rastu u regionu, kreatori politike nastavljaju da istražuju višestruke pristupe prevazilaženju zdravstvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja ovih izazova.

„Manje emisije, manje emisije i manje emisije“

„Svi smo dobro svjesni šta se može učiniti“, kaže Rijad Tikveša, predsjednik Udruženja Ekotim za zaštitu i unapređenje prirode, okoline i zdravlja u Bosni i Hercegovini.

Prema Tikveši, postoje tri osnovne preporuke za kreatore politike: „Smanjiti emisije, smanjiti emisije i smanjiti emisije“.

„Postoje tri osnovna pravca delovanja“, nastavlja Tikveša, „niže emisije iz objekata za grejanje, transport i energiju – sa poslednjim značenjem postupno ukidanje postojećih objekata koji proizvode i troše velike količine uglja i izvor su ogromnog zagađenja.”

Pored negativnog uticaja emisija na zapadnom Balkanu na životnu sredinu, ovi zagađivači su i skupi i smrtonosni. Emisije štetnih materija iz grejanja, elektrana, peći na čvrsto gorivo i drugih izvora udružuju se i formiraju čestice u vazduhu (PM) koje se mogu udisati ako imaju prečnik manji od 10 mikrona. Izloženost materija PM 2.5 je posebno opasna po zdravlje, jer ove čestice mogu naći put duboko u pluća i krvotok. Procjenjuje se da u Bosni i Hercegovini svake godine 3.300 ljudi prerano umre zbog izloženosti zagađenju vazduha česticama PM 2,5. Ova procena je 1.600 smrtnih slučajeva u Severnoj Makedoniji i 760 smrtnih slučajeva na Kosovu.

Zagađenje vazduha ostaje vodeći faktor rizika za životnu sredinu koji doprinosi najvećem kombinovanom udelu smrti i invalidnosti na zapadnom Balkanu. Dalje, procenjeni godišnji ekonomski troškovi povezani sa zdravstvenom štetom od ovog zagađenja su zapanjujući, u proseku 240 miliona dolara na Kosovu (3,6% BDP-a), 750 miliona dolara u Severnoj Makedoniji (6,9% BDP-a) i 1,38 milijardi dolara u Bosni i Hercegovini ( 8,2% BDP-a) u 2016. godini.

Zdravstvene i ekonomske izazove koje predstavljaju otrovne čestice čine i drugi zagađivači, koji pogoršavaju kvalitet vazduha, doprinose emisiji stakleničkih gasova i negativno utiču na kvalitet života svakog pojedinca koji živi na zapadnom Balkanu. Prepoznajući ove rastuće izazove, lideri zapadnog Balkana ambiciozno su izjavili da nameravaju da rade na cilju da do 2050. godine Evropa bude neutralna prema ugljeniku, kako je i istaknuto u zajedničkoj deklaraciji u novembru 2020, a Svetska banka ostaje posvećena podršci tom cilju.

Ova podrška uključuje sprovođenje projekata dizajniranih za suočavanje sa izazovima zagađenja vazduha, na osnovu analize sprovedene radi boljeg razumevanja problema koji može biti u osnovi dizajna ovih intervencija kako bi se povećala njihova efikasnost u smanjenju emisija, poboljšanju zdravstvenih rezultata i smanjenju ekonomski uticaji zagađenja vazduha.

Tokom poslednjih petnaest godina, Svetska banka je uložila više od 250 miliona dolara za poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte širom regiona – uključujući inicijative za smanjenje ukupne potražnje za toplotom, zamenu zastarelih kotlova za ogrev na ugalj i povećanje upotrebe efikasnijeg osvetljenja.

Projekti u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i u Srbiji bili su ključni u pomaganju smanjenja potrošnje energije i upotrebe fosilnih goriva u zgradama – povećanju energetske efikasnosti i smanjenju lokalnih i globalnih emisija širom regiona. Na Kosovu se očekuje da će ovaj rad stvoriti uštedu energije ekvivalentnu oko 15% godišnje potrebe zemlje za električnom energijom u zemlji. U Bosni i Hercegovini mere energetske efikasnosti pomažu u demonstriranju velikog potencijala za uštedu energije i pratećih koristi povezanih s poboljšanjima u javnim zgradama – s celoživotnom uštedom energije i ugljenika u 61 obnovljenoj zgradi, za koju se procenjuje da je jednaka uklanjanju 80.000 automobila sa ulice.

Nadalje, Svetska banka će nastaviti da pomaže zemljama zapadnog Balkana u ozelenjavanju svojih ekonomija ulažući u čiste izvore energije, na ekološki i socijalno odgovoran način pomažući u zatvaranju rudnika koji zagađuju vazduh, pomažući u povećanju energetske efikasnosti i smanjenju otiska njihovih ekonomija. Ovaj rad uključuje novu studiju o održivosti grejanja u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, osmišljenu da pomogne vladama da utvrde održive alternative za zamenu sistema koji visoko zagađuju, istovremeno analizirajući politike i regulatorne reforme za promociju održivog grejanja i utvrđivanje mehanizama finansiranja da pomogne prelazak stambenog sektora na održivije opcije. Iako izazovno,

Ozelenjavanje ekonomija širom zapadnog Balkana značiće da svi građani mogu ekonomski napredovati dok udišu čist vazduh i piju čistu vodu – trostruka dobit za podsticanje sredstava za život, poboljšanje zdravlja i stvaranje održivog rasta ka čistijoj i zdravijoj budućnosti. / Ibna