Tajni “izvorni” kod Bila Gejtsa: Evo zašto je milijarder baš onaj koji je uspeo

Memoari Bila Gejtsa o detinjstvu, “Source Code: My Beginnings”, nisu samo korisni – oni donose i pravo uživanje: uvid u razvoj genija koji postaje sve jasniji, samopouzdan, pronicljiv, disciplinovan, razigran i pomalo svadljiv. Takođe, tu je i radost posmatranja kako se vrata, ostavljena tek malo otvorena, širom razvaljuju.

Lični memoari ljudi poput Gejtsa obično su sveobuhvatne priče o njihovim životima, pune anegdota i obračuna sa prošlošću. Zaista, “Source Code” je prvi deo planirane trilogije i pokriva period od ranog detinjstva do 1978. godine, kada je tada 23-godišnji preduzetnik preselio “Microsoft” iz Albukerkija u svoj rodni Sijetl. Ipak, ključni američki memoari o detinjstvu – bilo da su literarna remek-dela ili bestseleri, od Frenka Konroja do Tare Vestover – obično opisuju nekonvencionalna, divlja detinjstva, oblikovana odraslima koji su živeli na marginama društvene prihvatljivosti. Suština takvih priča je preživeti to detinjstvo i moći pisati o njemu.

Gejtsovo odrastanje, s druge strane, bilo je potpuno suprotno – sigurno, ugledno i bezbedno. On je bio jedini izvor haosa. “Source Code” ne donosi puno dramatičnih trenutaka: jedan školski drug stradao je u nesreći pri penjanju na planinu, Gejts je iznervirao oca toliko da mu je ovaj prosuo čašu vode na glavu. Nema puno divljanja (probao je LSD i marihuanu, ali je više voleo voćne koktele), a ni ljubavnih avantura (pozvao je simpatiju na maturu, ali ga je odbila). Kao zasebna knjiga od skoro 300 stranica, ovo je neobičan projekat – malo je onih koji su željno iščekivali detalje o Gejtsovim školskim danima.

Ipak, priča privlači pažnju. Naravno, teško je ignorisati činjenicu da je njen autor stvorio kompaniju vrednu tri biliona dolara, ali knjiga je više od toga. „Izvorni kod“ iz naslova nije samo metafora za Gejtsov poslovni uspeh – on je i njegov stilski vodič: jednostavan, efikasan, usredsređen na suštinu, baš kao i idealan kompjuterski kod.

U galeriji pogledajte fotografije Bila Gejtsa sa bivšom suprugom:

Bil Gejts priča hronološki, bez suvišnih objašnjenja. Nastoji da bude iskren u proceni svojih snaga, slabosti i ograničenja – na primer, na Harvardu je shvatio da, uprkos svom izuzetnom talentu za matematiku, nema dar za fundamentalna otkrića u toj oblasti. Omogućava čitaocima da sami procene šta je doprinelo njegovim sposobnostima: od neverovatne izdržljivosti uz minimalno sna, preko uverenja da rešenje uvek postoji, do sposobnosti da se intenzivno fokusira na duže vreme. Deo zasluga pripisuje svojim roditeljima i baki, ali i ogromnoj sreći što je imao pristup računarima mnogo pre drugih.

Memoari su podeljeni u četiri faze Gejtsovog odrastanja. Prvo, haotično dečje doba u kojem je bio intelektualno radoznao, ali potpuno nezainteresovan za svakodnevne obaveze i pravila. Drugo, period od devete godine, kada je, po rečima svog oca, „preko noći postao odrasla osoba – tvrdoglava, argumentovana i ponekad prilično neprijatna“. Treće, osmi razred, kada se u njemu probudila ambicija (delom zbog tragične smrti prijatelja Kenta Evansa) i kada je otkrio računare. I četvrto, period kada je već bio „beta verzija“ budućeg direktora Microsofta – vodio je posao dok je još išao u srednju školu, a zatim i na Harvard, postajući agresivan takmičar i radoholičar opsednut time da Microsoft ne izgubi prednost.

Ali kako je postao jedan od najuspešnijih ljudi na svetu? Delimično, zahvaljujući roditeljima koji su ga voleli, ali ga nisu previše kontrolisali. “Source Code” može se čitati kao kontrapunkt knjizi “The Anxious Generation” Džonatana Hajta, jer Gejts piše o sreći što je odrastao u vremenu kada su deca bila prepuštena sebi daleko više nego danas. Njegovi roditelji bili su uspešni i ambiciozni, ali su u jednom trenutku prosto odustali od „klasičnog“ roditeljstva. Kada je u četvrtom razredu prestao da komunicira sa porodicom i iz sobe izlazio samo radi škole i obroka, odveli su ga kod terapeuta. On im je rekao: „Odustanite. On će pobediti.“ I poslušali su. Kao tinejdžer, Gejts je odlazio na višednevne planinarske ture bez nadzora i krišom se noću vozio gradskim autobusom do računarskih laboratorija.

Naravno, da bi postao softverski pionir, bila je potrebna i neverovatna sreća. Ključni trenutak dogodio se 1968. godine kada je Gejtsovo privatno učilište “Lakeside”, sasvim slučajno, dobilo pristup računaru putem daljinskog terminala – u vreme kada gotovo nijedna škola nije imala takvu tehnologiju. Ova srećna okolnost otvorila je lavinu novih mogućnosti: od otkrivanja softverskih grešaka na velikim kompjuterima do izrade rasporeda časova za celu školu, pa sve do rada na računarskim projektima za američku federalnu agenciju “Bonneville Power Administration”.

Završni deo knjige donosi fascinantan prikaz prelomnog trenutka: dok je Gejts bio na Harvardu, njegov prijatelj Pol Alen pronašao je članak o kompaniji MITS, koja je napravila prvi kućni računar. Problem? Nije bilo softvera koji bi ga pokretao. Gejts i Alen videli su priliku i osnovali Microsoft.

Memoari su ujedno i izvorni kod za kasniju transformaciju Bila Gejtsa. On nije završio kao Džef Bezos ili Ilon Mask. Umesto toga, iz menadžera opsednutog profitom prešao je u fazu filantropa, borca protiv malarije i zagovornika obrazovanja i klimatskih rešenja. Ova promena delom proističe iz vrednosti koje su mu usadili roditelji, posvećeni zajednici i volontiranju.

(Kurir.rs/Bloomerg/blic/J.M.)

Bonus video: Naivnost mladih na internetu