Tramp preti da će da zamrzne Tursku na njenom putu

Tramp preti da će da zamrzne Tursku na njenom putu

Turski optimizam zbog Trampovog zelenog svetla za invaziju na Siriju nestao je nakon nekoliko časova i pretnji američkog predsednika na Twitteru, koje su šokirale turska finasijska tržišta.

Turska lira je za samo jedan sat opala za 2,1% u odnosu na dolar i 2,2% u odnosu na evro, skoro istovremeno kada su i Trampove pretnje turskoj ekonomiji objavljene.

Politički analitičari ne mogu da objasne ove događaje naglašavajući da “jedino Tramp i Erdogan znaju o čemu su razgovarali i šta su dogovorili, ako su išta dogovorili”.

U ponedeljak ujutro sve je bilo kako treba

Ujutro tog dana u Ankari je vladala apsolutno drugačija atmosfera. Pre putovanja u Srbiju, Erdogan je objavio da će putovati u Washington u prvoj polovini novembra, kako bi se sastao sa Trampom.

“Nakon telefonskog razgovora sa američkim predsednikom, počeo je proces povlačenja snaga kako je i obećao,” rekao je turski predsednik.

U isto vreme, ostavio je otvorenu mogućnost trenutne invazije na Siriju. “Kao što znate, nešto smo rekli. Mi se možemo iznenada pojaviti jedne noći. Mi smo odlučni jer je nemoguće da prihvatimo pretnje terorističke organizacije protiv naše zemlje,” rekao je on.

Mevlut Čavušoglu je u poruci na Twitteru ostao na istoj liniji rekavši da “od početka krize smo podržavali teritorijalni integritet Sirije i nastavićemo to da radimo. Odlučni smo da osiguramo opstanak i bezbednost Turske čišćenjem regiona od terorista. Daćemo doprinos miru i stabilnosti u Siriji”.

Turska vlada je, međutim, poslala pismo parlamentu zahtevajući da se obnovi autorizacija vojnih operacija preko granice, tako da Turska ima i institucionalno pokriće za formiranje zone bezbednosti.

Taj dokument će danas biti raspravljan na parlamentu i biće produžen za jednu godinu.

Cilj Turske: Oslobađanje od izbeglica i stvaranje zida između Kurda

Dva su glavna razloga zbog kojih Turska želi da okupira severnu Siriju.

Prvi je izbeglički problem. Ankete u vladajućoj partiji su pokazale da AKP glasači, koji uglavnom dolaze iz nižih društvenih slojeva, sada reaguju na prisustvo izbeglica. Hiljade radnih mesta za Turke su izgubljena jer sirijske izbeglice hoće da rade i za manje novca. Rezultat je oštar pad u procentima vladajuće stranke. Deportacija 2-3 miliona izbeglica iz Turske i njihovo smeštanje u severnu Siriju moglo bi, kako se veruje da dadne Erdoganu i njegovim ljudima više političkog poštovanja.

Drugi razlog je da već godinama Turskoj ne leži činjenica da Kurdska milicija kontroliše severnu Siriju. SAD su bile u savezu sa Kurdima u borbi protiv ISILa, a ova situacija je bila razlog za brigu u Ankari. Formiranjem zone bezbednosti, Turska bi napravila “zid” između Kurda u Turskoj i onih u Siriji, koje smatraju vanjskim saradnicima PPK i označeni su kao teroristi.

Pitanje koje se provlači u svi turskim političim izvorima je da li će SAD stvarno povući snage i otvoriti Turskoj prostor u Siriji, i šta će biti odgovor. Neki govore o mogućnosti da Turska nabavi sistem Patriot a ruski S-400 ostavi u skladištu, ali i da nabavi F-35 avione.

Naravno, dva su faktora nepoznata u ovim scenarijima. Pozicija Moskve u odnosu na razvoj događaja jer podržava teritorijalni integritet Sirije, i pitanje šta će isplivati sa razgovora Trampa i Erdogana./ibna