Tsipras: EU mora donijeti hrabru odluku o Balkanu

Tsipras: EU mora donijeti hrabru odluku o Balkanu

Člankom u Financial Timesu, Alexis Tsipras poziva Evropski savet da u narednim danima pozove Severnu Makedoniju da započne proces formalnih pregovora o njenom pristupanju Evropskoj uniji. Odluka EU biće ključna, ne samo za stabilnost zemlje i regiona, već i za samu Evropu, njen kredibilitet i ono što predstavlja, napominje bivši grčki premijer.

Kompletan članak Alexisa Tsiprasa u Financial Timesu:

U narednih nekoliko dana, Evropski savet će doneti odluku da li da pozove Severnu Makedoniju na otvaranje formalnih razgovora za pridruživanje EU.

Ta odluka će pokazati može li blok biti hrabar kao što je mlada, dinamična balkanska zemlja koja kuca na njegova vrata. Izbor će biti da li će se Severna Makedonija i zapadni Balkan čvrsto pridružiti EU ili će rizikovati da ih ubaci u novu krizu i dadne signal da bolne reforme nisu nagrađene.

Odluka EU – koja je već jednom odložena – biće presudna ne samo za stabilnost zemlje i regiona, već i za ono što kaže o samoj Evropi, njenoj pouzdanosti i onome za šta se zalaže.

EU ima priliku da dokaže da je bezbedna snaga koja se zalaže za mir i ekonomski rast. Odluka o započinjanju pregovora o pridruživanju bila bi snažan odgovor silama koje imaju za cilj da potope Evropu – i Balkan – u nacionalizam, jednostranost i fragmentaciju.

Naposletku, sporazum iz Prespe, koji su 17. juna prošle godine potpisali ministri spoljnih poslova Grčke i Severne Makedonije Nikos Kotzias i Nikola Dimitrov, učinio je više nego samo omogućio kasnije članstvo u EU. Istakao je važnost samog evropskog projekta, u jednom od njegovih najtežih trenutaka.

Kada smo premijer Zoran Zaev iz Severne Makedonije i ja tog dana prešli granicu između naših zemalja na Prespanskom jezeru, ponižavajuća misao koju smo delili bila je o mnoštvo života izgubljenih na njenim obalama. Mnogi zaboravljaju da je spor koji nas je dijelio 27 godina imao svoje korijene u dva krvava balkanska rata koja su se vodila oko podele geografskog područja Makedonije. Obuhvatao je oba svetska rata, grčki građanski i hladni rat.

Za postizanje sporazuma potrebni su snažna politička volja, naporni diplomatski napori i nivo međusobnog poštovanja i iskren dijalog koji smo morali negovati i zaštititi kroz mnoge teške poteze. Perspektiva pristupanja EU bila je sastavni deo razgovora i moćna sila u pružanju podrške tom sporazumu.

Naš uspeh ukazuje na značaj bilateralne i multilateralne diplomatije. Specijalni izaslanik UN-a, Matthew Nimetz, igrao je vitalnu ulogu koja odražava stalni kapacitet tog tela u rešavanju sukoba. Do sporazuma nije došlo kao rezultat poraza u ratu, prisile, intervencije trećih lica ili jednostranih koraka.

Ali, bilo je vremena u istoriji kada takvi događaji nisu bili daleko. Dakle, ne možemo postati samozadovoljni zbog regionalnih izazova sa kojima se Evropa suočava. Između 2014. i 2017. svi smo videli posledice odluke o zamrzavanju daljeg širenja EU.

Predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker s pravom je upozorio: „Ako ne uspemo da na zapadnom Balkanu stvorimo nove države članice, ponovo ćemo doživeti iste probleme kao i 1990-ih.“ Njihova integracija „je investicija u EU bezbednost, ekonomski rast i uticaj “, rekao je on.

Srećom, prepoznavanje ove stvarnosti navelo je EU da potvrdi svoju podršku „Solunskoj agendi“ – dogovorenoj 2003. – postepenoj integraciji zapadnog Balkana u Uniju na samitu u Sofiji u maju 2018. godine.

Štaviše, započinjanje pregovora o pridruživanju značilo bi podršku narodima dve zemlje koji su rešili međunarodni spor i savladali druge velike prepreke. Sredinom 2017. godine, Severna Makedonija je preživela duboku – a na momemte i nasilnu – političku krizu, sa međuetničkom dimenzijom. Grčka je izdržala najgoru ekonomsku krizu u Evropi i sprovela mere štednje koje podržava EU i MMF sa teškim ekonomskim i socijalnim posledicama.

U periodu 2015-16. godine obe zemlje suočene su sa najvećom evropskom izbegličkom krizom od drugog svetskog rata. Grčka je izašla iz ekonomske krize, uspostavljajući se kao stub mira i stabilnosti u svom nemirnom regionu. Severna Makedonija ispunila je obaveze o pitanjima prava manjina, doprinela dobrosusedskim odnosima i regionalnoj stabilnosti i krenula u reforme koje se odnose na pravosuđe, javnu upravu i borbu protiv organizovanog kriminala, navodi se u Izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu.

U ovom ključnom trenutku, pozitivna odluka EU bila bi jasan signal narodu Evrope, Balkana i šire, a sprovođenje hrabrih reformi, odbacivanje nacionalizma i kompromis za rešavanje razlika na osnovu međusobnog poštovanja vredi troškova.

Period u evropskoj istoriji kada je Balkan bio katalizator za podele i rat, je iza nas. Vreme je da naš region postane katalizator mira. To može biti simbol evropske vizije i snage koju naš zajednički projekat treba danas, više nego ikad./ibna

Izvor: Financial Times