Turska: Bilateralna trgovina sa SAD povećana za 3,5% na godišnjem nivou

Turska: Bilateralna trgovina sa SAD povećana za 3,5% na godišnjem nivou

Obim bilateralne trgovine između Turske i SAD povećao se za 3,5% na godišnjem nivou, uprkos pandemiji, rekao je zamenik turskog ministra trgovine Riza Tuna Turagay tokom telekonferencije o budućnosti trgovinskih odnosa između ove dve zemlje, koju je organizovala Organizacija turskog nasleđa.

Turski bilateralni trgovinski i poslovni odnosi sa Sjedinjenim Državama poboljšali su se uprkos pandemiji koronavirusa, rekao je visoki zvaničnik u četvrtak.

„Obim trgovine povećao se za 3,5% na godišnjem nivou tokom ovog vanrednog perioda, dok su se zemlje borile da pregovaraju sa svojim partnerima“, rekao je zamenik ministra trgovine Riza Tuna Turagay.

Bilateralni trgovinski cilj od dve milijarde dolara koji su postavile dve zemlje nema političkih motiva, dodao je on.

U junu 2019. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov američki kolega Donald Tramp podigli su bilateralni trgovinski cilj sa 75 na 100 milijardi dolara.

„Uprkos činjenici da smo u našim bilateralnim odnosima zabeležili neke uspone i padove, koji su se događali s vremena na vreme, sve je rađeno u vezi trgovine i poslovnih odnosa“, rekao je on.

„Verujem da moramo brzo napredovati ka cilju. U tom smislu, moguće je ojačati mrežu između naših poslovnih zajednica“.

Turagay je primetio da bi sporazum o slobodnoj trgovini između Turske i SAD o međusobnoj liberalizaciji trgovine u određenim oblastima dao zdrav zamah bilateralnim vezama.

Međutim, prema njegovim rečima, pre nego što bude postignut takav sporazum, treba rešiti neka pitanja.

„Stvorili smo carinsku uniju sa EU, pa moramo ići stopama EU. To je jedno od ograničenja”, objasnio je on.

„Carine na turske proizvode od čelika i uklanjanje Turske iz opšteg preferencijalnog trgovinskog programa Ankara takođe smatra ograničenjem“, primetio je on.

„Dakle, moramo da rešimo ove probleme, a sledeći korak bio bi sporazum o slobodnoj trgovini“, zaključio je on.

U martu 2018. Tramp je odlučio da uvede dodatnih 25% carine na uvoz čelika u nastojanju da zaštiti nacionalnu bezbednost.

U avgustu iste godine je Tramp takođe povećao carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Turske na 50%.

Ankara je reagovala nametanjem jednakih carina na neke uvozne proizvode iz SAD.

U maju 2019. godine SAD su smanjile carine na uvoz čelika iz Turske na 25%.

Iako je Ankara pokušala da razgovara o tom potezu sa Vašingtonom, pokazalo se besplodnim i uputila je apel Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

U julu je američki sud za međunarodnu trgovinu presudio da je Trampova odluka o turskom čeliku nezakonita i da predsednik nema moć da vrši bilo kakve zakonske promene. / Ibna