Turska: Potreban novi Ustav, koji nije pisala vojska, smatra Hakan Čavušoglu

Turska: Potreban novi Ustav, koji nije pisala vojska, smatra Hakan Čavušoglu

Pripreme za donošenje novog Ustava i akcionog plana za ljudska prava su u toku, rekao je šef turske komisije za ljudska prava Hakan Čavušoglu.

On je u intervjuu za agenciju Anadolija rekao da želi da Turska uđe u sledećih 100 godina republike sa novim političkim ustavom.

„Uz podršku civilnog društva i svih političkih partija, želimo da izradimo politički ustav koji će Tursku odvesti u drugi vek. To bi takođe bio prvi politički ustav posle Ustava iz 1924.“, rekao je.

Naglašavajući da Akcioni plan za ljudska prava uključuje velike reforme koje će biti sprovedene u roku od dve godine, Čavušoglu je primetio da najviši akt države ne može biti onak koji je pisala vojska.

Takođe je dodao da je Turska tokom proteklih 19 godina preduzela smele i važne korake za poboljšanje ljudskih prava i demokratizacije.

„Zbog izmene i dopune četvrtog stava člana 90 Ustava, prepoznali smo da će međunarodni propisi i ugovori o osnovnim pravima i slobodama imati prednost nad nacionalnim propisima i zakonima ako su ova dva suprotna. Kao rezultat, Turska i Holandija su se istakle među 47 država članica Saveta Evrope.

Naglašavajući da su ljudska prava dinamično područje koje zahteva ažuriranje i poboljšanje postojećih propisa u skladu sa potrebama vremena i prostora, Čavušoglu je skrenuo pažnju na funkcionisanje i značaj parlamentarnog istražnog odbora za ljudska prava.

„Do sada je broj zahteva podnetih našem odboru premašio 7.000 u poslednje 2,5 godine. Vidimo da je gotovo 4.000 njih iz zatvora. S druge strane, većina od preostalih 3.000 su tužbe zasnovane na principu pravičnog suđenja. Kada smo pogledali izveštaje na komitetu, shvatili smo da je 70% -80% prijavljenih problema obuhvaćeno novim Akcionim planom za ljudska prava, koji nas dalje podstiče da ga primenimo što je pre moguće“, dodao je on.

Hakan Čavušoglu je takođe primetio da će u slučaju kada je neko osumnjičen biti potrebne konkretnije optužbe i dokazi.

U godinu i po dana pripreme Akcionog plana za ljudska prava, Ministarstvo pravde je u svoje napore uključilo sve društvene grupe.

Održano je ukupno pet radionica i 53 sastanka sa 1.571 učesnikom, uključujući domaće i međunarodne nevladine organizacije, sindikate, advokatske komore, šefove zakona, sudije, tužioce, advokate, akademike i predstavnike nemuslimana.

Advokati, akademici i birokrate uključeni u pripremu akcionog plana radili su oko 2.380 sati.

Tokom ovog procesa analizirani su nalazi prethodnog Akcionog plana 2014-2019, zajedno sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda Turske i  vrhovnih sudova, izveštajima i preporukama relevantnih odbora Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija, izveštaji zemalja o EU, kao i OEBS-ovi dokumenti i akcioni planovi za ljudska prava koje su druge zemlje podnele UN-u. / Ibna