Turska strategija od Istočnog Mediterana preko Libije do Idliba

Turska strategija od Istočnog Mediterana preko Libije do Idliba

Novi front sa Rusijom

Na najformalniji način Turska je najavila nastavak seizmičkih istraživanja i operacija bušenja na Istočnom Mediteranu, ali i na područjima koja su spomenuta u Memorandumu između Ankare i libijske vlade u Tripoliju. Prošlog četvrtka, samo nekoliko minuta nakon završetka sastanka kabineta kojim je predsedavao Recep Tayyip Erdogan, portparol turskog predsedništva Ibrahim Kalin posebno je istakao da će „s obzirom na naš dogovor sa zvaničnom libijskom vladom, Turska nastaviti sa seizmičkim istraživanjima i operacijama bušenja u Istočnom Mediteranu i oblasti koje smo dogovorili sa Libijom. Po ovom pitanju, moram naglasiti da smo odlučni “.

U izjavi se ne precizira kada će započeti istraživanja, ali čini se da Ankara neće čekati na razvoj događaja u Libiji i da mirovni napori između vlade Fayeza al-Sarraja i njegovog protivnika, generala Haftara, urode plodom.

Pored toga, kada je u pitanju Libija postoji i ozbiljno neslaganje sa Moskvom, jer Ankara podržava Sarray, a moskovska strana Haftara; uprkos uzastopnim sastancima i telefonskim komunikacijama između Turske i Rusije, oko toga nije postignut konačan dogovor.

Za Tursku, Libija predstavlja zapadnu granicu njenog pokušaja kontrole dela Istočnog Mediterana. Uporedo sa svojim južnim obalama, kontrolom severnog dela Kipra i naporima da ostane u Siriji, čini se da pokušava da zadrži snažno prisustvo na svim frontovima.

Tako je pored, prema UN ilegalne, vojne okupacije Severnog Kipra, takođe poslao dva broda za bušenje i seizmička istraživanja kako bi preko kiparskih Turaka zahtevao udeo ugljovodonika u Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni ostrva.

Ipak, veliki problem sa kojim se Turska sada suočava je u Siriji, a kada je u pitanju Idlib, on je sledio potpuno drugačiji put od Moskve. Kriza između dve strane kulminirala je smrću 8 turskih vojnika u napadu sirijskih snaga koje podržava Moskva.

Prema časopisu Hurriyet, Ankara je počela da šalje snažne vojne snage u Idlib, a posebno u grad Sarakeb, kako bi se sprečilo napredovanje Assadovih snaga.

Assadove snage su već zauzele dve turske stanice, a Turska nema nameru da padne dublje u njihove ruke. Međutim, uprkos krizi i uprkos rezignaciji Recepa Tayyipa Erdogana prema Assadu, grad Sarakeb su u petak ujutro okupirale Assadove vojne snage te je opkoljena i treća turska stanica. Ovim Assadovim potezom ostalo je samo 40 kilometara da se završi putna veza Aleppo sa Damaskom.

„Turske oružane snage planiraju novi potez, a severno od Sarakeba pripremaju se za izgradnju nove ispostave na vojnom aerodromu. Ukratko, mogli bismo reći da s novim koracima koje je preduzela Turska, ali i Rusija sa Assadom, zauzimaju položaje na frontovima i situacija im izmiče iz ruku“, izveštava politički analitičar Sedat Ergin za list Hurriyet.

Ruska delegacija stigla je u subotu na razgovore u Tursku kako bi se zaustavili napadi sirijske vlade i okončala humanitarna katastrofa u severozapadnoj sirijskoj provinciji Idlib.

Snage sirijskog režima, potpomognute ruskim saveznikom, ušle su u ključni grad u pokrajini Idlib, poslednji koji je ostao u rukama džihadista i pobunjenika.

Sarakeb, grad koji je pre samo nekoliko meseci imao 110.000 stanovnika prema Sirijskoj posmatračkoj grupi za ljudska prava, danas je, nakon višemesečnih razornih i smrtonosnih bombaških napada skoro potpuno prazan. U gradu se presecaju dva ključna autoputa koja povezuju metropolu Alepo sa obalnom provincijom Latakijom i glavnim gradom Damaskom.

Zvaničnici sirijske vojske takođe su optužili Tursku da raspoređuje oklopna vozila severno od Sarakeba kako bi “zaštitila teroriste” i “sprečila napredovanje” Assadovih snaga.

“Budimo iskreni. Turska i Sirija ratuju u Idlibu, a Rusija, budući da je Assadov vojni saveznik, postaje deo tog sukoba“, napominje Ergin.

Erdogan, međutim, pokušava održati ravnotežu s Moskvom objašnjavajući turskim novinarima bliske veze njegove zemlje s Rusijom.

„U ovom trenutku nema potrebe da se sukobljavamo ili stvaramo tenzije sa Rusijom. Planiramo strateške korake sa Moskvom, poput nuklearne elektrane, u koju su ulaganja ogromna. Već je 300 naših naučnika prošlo obuku. Postoji gasovod Turski tok, kojim šaljemo gas u Evropu. Mi takođe kupujemo većinu naših količina gasa iz Rusije. Kupićemo S-400. Imamo trgovačke odnose od 25 milijardi dolara, a prvi u dolascima turista su Rusi, a zatim Nemci. Oni se ne mogu zanemariti. Stoga ćemo sesti i razgovarati“, rekao je turski predsednik.

U Idlibu, režim Bashara al-Assada vodi svoju poslednju stratešku bitku, prema Sirijskoj posmatračkoj grupi za ljudska prava, jer su njene snage ponovo dobile kontrolu nad 70 procenata sirijske teritorije./ibna