Turske namere u istočnom Mediteranu

Turske namere u istočnom Mediteranu

Čini se da se Turska, preduzimajući koordinirane korake, priprema teren za svoje sledeće korake u istočnom Mediteranu. S jedne strane, obavlja pripreme za određivanje kontinentalnog pojasa sa Libijom, dok s druge strane u pismu UN-u ostavlja mogućnost da potražuje druge morske zone i zapadni region Rodosa do Krita.

U sredu uveče, turski predsednik Recep Tayyip Erdogan sastao se sa libijskim političarem Fayez al-Saraajom, šefom vlade iz Tripolija koju je podržala Ankara. Turski predsednik postigao je inicijalni dogovor o pomorskom regionu s Libijom, što će negativno uticati na Grčku.

„Sporazum (o bezbednosti) uspostavlja obrazovnu saradnju, oblikuje pravni okvir i jača veze između naših oružanih snaga“, objavio je na Twitteru direktor za komunikacije Kabineta turskog predsednika, Fahrettin Altun.

U saopštenju Altunove kancelarije navedeno je da su dve zemlje potpisale memorandum o razumevanju o „usaglašavanju pomorske jurisdikcije“ čiji je cilj zaštita prava dveju zemalja u odnosu na međunarodno pravo.

Mevlut Čavusšglu, turski ministar spoljnih poslova, objavio je da su “sa Libijom održani razgovori i potpisan sporazum o podmorskm resursima i razgraničenju morskih zona. To znači da Turska štiti svoja prava po međunarodnom pravu ”.

Turski ministar spoljnih poslova ostavio je otvorenu mogućnost pregovora s Grčkom o Egeju i istočnom Mediteranu, ali kroz tursku prizmu tumačenja događaja.

„Podržavamo pravednu raspodelu resursa bilo u istočnom Mediteranu ili u Egeju, štiteći kao i uvek naša prava po međunarodnom pravu. Ovo se takođe odnosi na akcije oko Kipra. Uvek tvrdimo da se ovde mora garantovati pravedna raspodela bogatstva između grčko-kiparske i tursko-kiparske strane na ostrvu i na poljima izvan našeg kontinentalnog pojasa. Naš stav podržava pošteno delenje, radeći sa svima na razgraničenju ovih morskih zona u istočnom Mediteranu. Ako neke zemlje ne podrže takav pristup, to će biti njihov problem. Od sada ćemo nastaviti sa ovakvim vrstama razgovora sa drugim zemljama, sve dok postoji odgovarajuća osnova“, naglasio je Čavušoglu.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke odmah je reagovalo na poteze i izjave iz Ankare. „Potpisivanje memoranduma o razumevanju između Turske i Libije ne može narušiti suverena prava trećih zemalja. Takav potez bi grubo prekršio međunarodno pomorsko pravo i ne bi imao pravni efekat. Pored toga, takva akcija ne bi bila u skladu sa principom dobrosusedstva koji treba da reguliše odnose između susednih zemalja“, odgovorio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksander Gennimatas.

Pored tih poteza sa turske strane, ova zemlja je 13. novembra uputila pismo Ujedinjenim nacijama, zahtevajući prava zapadno od Rodosa!

Stalni predstavnik Turske pri UN-u, Feridun Sinirlioglu, poslao je pismo, koje se razlikuje ovo od većine prethodnih koje je poslala Ankara, tražeći prava na morske zone čak zapadnije od 28. meridijana i dovodeći u pitanje ne samo uticaj kompleksa Kastelorizo nego i Dodekaneza.

Ovim pismom Turska zadržava pravo na depozite dalje od geografskih koordinata turskog kontinentalnog pojasa i to „zapadno od 28. meridijana, koje se protežu sve do teritorijalnih voda ostrva pri obali Mediterana, s obzirom na karakteristike ostrva u tom pomorskom području ne može ometati ili poremetiti projekciju turske obale ili kontinentalnog pojasa “.

Ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je i na te stavove Turske, napominjući da su „turske tvrdnje i pozivanja na određene koordinate pravno neosnovane, netačne i proizvoljne, jer tako krše suverena prava Grčke u regionu.

Grčka odbacuje nezakonite turske tvrdnje i zadržava pravo da odgovori na pravi način.

Shodno tome, ovo pismo, kako se čini suprotno Međunarodnom pomorskom pravu, odbačeno je u celosti i nema nikakvog pravnog efekta na grčka suverena prava.

Vrijeme je da Turska konačno izmeni svoje stavove i ispoštuje zahteve Međunarodnog pomorskog prava, radi stabilnosti i saradnje u regionu “. / ibna