Turski funkcioner: Ne postoji ratna opcija, spremni smo na dijalog bez uslova

Turski funkcioner: Ne postoji ratna opcija, spremni smo na dijalog bez uslova

Turska je izjavila da je spremna za dijalog sa Grčkom o demarkaciji pomorskih granica, navodi se u izjavama visokog turskog funkcionera.

Turski funkcioner predstavio je stavove njegove zemlje po pitanju razgraničenja pomorskih zona, Istočnog Mediterana, energetskih istraživanja, odnosa sa Grčkom i Kiprom.

Takođe je govorio o turskom “Casus Belli” za produženje teritorijalnih voda od 12 milja od Grčke obale, te je bio kategoričan da Turska nema planiranu opciju za rat u regionu.

Turska politika u Istočnom Mediteranu fokusira se na dve tačke.

-Obrana turskog kontinentalnog pojasa od maksimalističkih i prekomernih pomorskih zahteva, kako bi se postiglo pošteno i ravnopravno razgraničenje na osnovu međunarodnog prava.

– Zaštita jednakih prava kiparskih Turaka, prava koja proizlaze kao suvlasnici ostrva za priobalne resurse.

Turski funkcioner je posebno govorio o ostrvu Kastelorizo koje, prema njegovim tvrdnjama, kao ostrvo od oko 10 km2 koje se nalazi 2 km od turske obale i 580 km od kopnene Grčke ne može obezbediti 40.000 km2 pomorske jurisdikcije, jer je to u suprotnosti sa principom jednakosti, međunarodnim pravom i sudskom praksom.

Argumentujući svoj stav, predstavio je mape, slučajeve razgraničenja slične onome iz Kasteloriza, gde po njemu zahtevi Grčke za uticaj ovog ostrva nisu kompatibilni sa međunarodnim pravom i da će od njih odustati u slučaju žalbe Međunarodnom sudu.

Takođe je napomenuo da je grčki stav da „sva ostrva, bez obzira na njihovu veličinu i lokaciju, imaju pravo da stvore potpunu EEZ / kontinentalni pojas u skladu sa članom 121 UNCLOS-a, dok je srednja linija jedini način razgraničenja”.

Turska sa svoje strane insistira da je paritet pravilo za razgraničenje morskih zona, a ne srednja linija prema članovima 74/83 UNCLOS-a. Prava i razgraničenje nisu ista stvar, prema turskoj strani, tako da se kontinentalni pojas i EEZ ne mogu dodeliti ako njihovo prisustvo narušava paritet razgraničenja, jer se moraju uzeti u obzir uporedni obalni izvodi.

Pored toga, naglasio je diskriminatorni stav EU u korist Grčke i Kipra a protiv Turske, jer je primena restriktivnih mera u nerazgraničenim pomorskim zonama kršenje međunarodnog prava, rekao je on.

Što se tiče predstojećeg početka pripremnih razgovora, rekao je da je optimista, napominjući da bi dijalog trebalo da se odvija bez ikakvih preduslova.

Na pitanje agencije IBNA šta bi se dogodilo ako bi Grčka proširila svoje teritorijalne vode na 10 nautičkih milja kako bi se uskladila sa 10 nm svog vazdušnog prostora, on je rekao da “casus belli” turske nacionalne skupštine ne nagoveštava ratne mogućnosti.

Kako je objasnio, odluka Turske bila je reakcija na odluku grčkog parlamenta da Vladi dadne pravo na proširenje teritorijalnih voda. Ako neko pročita čitavu odluku Narodne skupštine, videće da Turska ne želi jednostrano proširenje, već da se to uradi pregovorima i razmenom informacija između dve zemlje. „Ako se to dogodi jednostrano, nećemo ratovati, ali osporićemo ovu odluku na bilo koji način koji imamo na raspolaganju“, rekao je turski zvaničnik.

Po pitanju podele prihoda od resursa na Kipru, isti zvaničnik je primetio da Republika Kipar ne uzima u obzir kiparske Turke, koji imaju ista prava kao kiparski Grci. Samo kroz razgovore dve zajednice može se naći pravedno rešenje.

Na kraju, po pitanju istraživanja, primetio je da sve treba da bude na stolu, jer su uticaj, kontinentalni pojas, EEZ, suverenitet, potraga i spasavanje, kao i usklađivanje vazdušnog prostora sa teritorijalnim vodama međusobno povezana pitanja o kojima se mora razgovarati te je dodao da je za rešavanje razlika u Istočnom Mediteranu potreban pravi mehanizam saradnje između zemalja, a ne izolacija Turske. / ibna