back to top
NaslovnicaRegion"UDBAŠENKO" PROTIV "KREMLJENKA": Izbori za hrvatski Sabor u sjeni sukoba premijera i...

“UDBAŠENKO” PROTIV “KREMLJENKA”: Izbori za hrvatski Sabor u sjeni sukoba premijera i predsjednika, ko je KUKAVICA, a ko ŠMRKAVAC?

Ko je kukavica, institucionalni parazit, Udbašenko i narikača, a ko „štetočina kakvu Hrvatska nije videla”, karijes Pantovčaka, šmrkavac i Kremljenko?

Sve su to uvrede koje su tokom godina razmenila dvojica najmoćnijih političara Hrvatske, predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.

Njihov odnos u centru je pažnje i pred predstojeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj, zakazane za neobičan termin – u sredu, 17. aprila.

- Advertisement -

„Sve se teme pred izbore svode na sukob Milanovića i Plenkovića”, kaže Žarko Puhovski, filozof i penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za BBC na srpskom.

Višeslav Raos, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, smatra da tome doprinose i mediji, kojima je sukob Milanovića i Plenkovića atraktivan.

„Ali da, njih dvojica imaju dugu istoriju ličnih animoziteta”, navodi Raos za BBC.

Ipak, Arsen Bauk, visoki zvaničnik opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), smatra da je u toku pokušaj da se parlamentarni izbori pretvore u „personalizovane izbore”, ne bi li to postao „narativ cele kampanje”.

„Najavom predsednika republike da će na jedan način učestvovati u kampanji, to je dobilo dodatnu dinamiku”, kaže Bauk za BBC na srpskom.

- Advertisement -

„Videćemo kako će se HDZ tome prilagoditi.”

Iz Plenkovićeve Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najdominantnije hrvatske partije u poslednje tri decenije, do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

Izbori

Nova tura prepirki rasplamsala se u martu, kada je Milanović iznenada raspisao izbore za 17. april.

Odmah je i najavio da će se kao kandidat SDP-a – koji je predvodio do 2020, kada je postao predsednik – kandidovati za premijera Hrvatske.

„Došlo je vreme, kako bi rekli moji preci u splitskoj zagori, da se konji osedlaju”, rekao je tada.

Prema hrvatskom zakonu, predsednik je nestranačka ličnost i ne može da učestvuje u partijskim aktivnostima.

Sve je na kraju stiglo do Ustavnog suda Hrvatske, koji je doneo odluku da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok je predsednik.

Ne sme ni da učestvuje u aktivnostima stranke, bude kandidat na izbornoj listi, niti da bude istican kao premijerski kandidat.

Situacija bi bila regulisana Milanovićevom ostavkom na funkciju predsednika, kada bi mogao bez problema da učestvuje u izborima, ali on to odbija.

Na funkciji predsednika bi ga u tom slučaju zamenio Gordan Jandroković, predsednik Sabora (hrvatskog parlamenta) i visoki zvaničnik HDZ-a.

„HDZ bi u tom slučaju imao sve poluge vlasti u rukama, što Milanović ne želi da dopusti”, objašnjava Puhovski.

Na tu zabranu Ustavnog suda poziva se i Bauk iz SDP-a, posle svakog pitanja o Milanoviću, koga nijednom ne oslovljava po imenu i prezimenu, već samo „predsednik republike”.

„Ustavni sud nas je upozorio da ga ne smemo isticati kao kandidata za premijera, tako da bi se svaki moj odgovor mogao tumačiti kao kršenje upozorenja”, navodi za BBC bivši ministar državne uprave od 2011. do 2016, u Milanovićevom kabinetu.

„Ne želim da izlažem ni sebe, ni stranku.”

Međutim, Milanovića zabrana nije pokolebala.

„Nakon naše pobede na izborima i konstituisanja novog Sabora, odstupiću sa dužnosti predsednika republike”, naveo je posle odluke Ustavnog suda.

Najavljuje katarzu i „zaustavljanje hrvatske tragedije”.

Plenković za to vreme ukazuje da su Milanovićevom kandidaturom „maske konačno pale”, nazivajući predsednika „skrivenim liderom opozicije”.

„Sve ovo što se događa je pokušaj mini državnog udara, zloupotrebe institucija”, rekao je hrvatski premijer.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

Izvor: ( www.kurir.rs / Ibna.rs )

- Advertisement -

Najnovije objave