UNESCO predlaže da se Ohridsko jezero savi na listu ugroženih zbog neaktivnosti države

UNESCO predlaže da se Ohridsko jezero savi na listu ugroženih zbog neaktivnosti države

Područje oko Ohridskog jezera i u Albaniji i u Severnoj Makedoniji formalno je predloženo za dodavanje na UNESCO-vu listu ugroženih mesta.

UNESCO predlaže Ohridsko jezero kao ugroženo mesto zbog neaktivnosti države.

Trenutno se na listi nalazi 53 mesta. Ako se doda Ohrid, to će biti četvrta takva lokacija na evropskom kontinentu.

Druga evropska nalazišta uključuju Istorijski centar Beča, Pomorski trgovački fond Liverpool i srednjovekovne spomenike na Kosovu.

Portparol UNESCO-a rekao je da predlaganje ili dodavanje na listu nije kazna. Umesto toga, pruža priliku državi da zatraži „tehničku, pa čak i ekonomsku pomoć od međunarodne zajednice kako bi zaštitila izuzetnu univerzalnu vrednost“.

UNESCO opisuje Ohridsko jezero kao „vrhunski prirodni fenomen“ i utočište velikom broju endemskih vrsta flore i faune. Neki od njih potiču iz tercijarnog perioda, pre više od 66 miliona godina.

Takođe je mesto jednog od najstarijih naselja u Evropi. Pored toga, u njemu se nalazi najstariji slovenski manastir, više od 800 vizantijskih ikona iz perioda 11.-14. veka i razna praistorijska naselja. Na poluostrvu Lin postoji i crkva koja datira iz sredine 6. veka.

Ali region je već duže vreme ugrožen. U januaru je UNESCO ponovo reklasifikovao grad Ohrid kao ugrožen, nakon 18 meseci prethodnih upozorenja. Organizacija je tvrdila da je Severna Makedonija malo učinila da popravi različita pitanja i pojavu novih pretnji.

Pitanja poput neobuzdanog razvoja, nedostatka odgovora na divlju gradnju i uništavanja prirode i ekosistema imenovani su kao neki od ključnih problema. UNESCO je dodao da lokalno stanovništvo i vlasti nemaju dovoljno svesti o potrebi očuvanja svog nasleđa i prirodnih vrednosti područja.

UNESCO je takođe zatražio da se i Severna Makedonija i Albanija međusobno koordiniraju kako bi ojačale pravnu zaštitu. To uključuje sređivanje pitanja kanalizacije, uspostavljanje moratorijuma na obalni i urbani razvoj, stvaranje popisa nelegalnih građevina i rušenje onih koji predstavljaju opasnost za to područje.

Predloge će razmatrati Komitet svetske baštine u Kini između 16. i 31. jula 2021. godine.

Komitet bi takođe trebalo da razgovara o situaciji u Gjirokastri, drugom mestu svetske baštine UNESCO-a, gde izgradnja parkinga i novi put prete drevnom gradu. / ibna