Zaharijeva, Auresku i Pompeo potpisali zajedničku izjavu sa sedam ministara spoljnih poslova povodom 75 godišnjice završetka 2. svetskog rata

Zaharijeva, Auresku i Pompeo potpisali zajedničku izjavu sa sedam ministara spoljnih poslova povodom 75 godišnjice završetka 2. svetskog rata

Ministri spoljnih poslova Bugarske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke i Sjedinjenih Država objavili su zajedničko saopštenje povodom 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

„Želeli bismo podsetiti sve članove međunarodne zajednice da stalna međunarodna bezbednost, stabilnost i mir zahtevaju iskreno i nepokolebljivo pridržavanje principa međunarodnog prava i njegovih pravila, uključujući poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, navedeno je u zajedničkoj izjavi ministara.

Deset ministara spoljnih poslova apeluju na međunarodnu zajednicu „da im se pridruži u rešavanju pitanja sfera uticaja i obezbedi jednakost svih suverenih država“.

Zajednička izjava:

„Obilježavajući 75. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata 2020. godine, odajemo počast žrtvama i svim vojnicima koji su se borili za poraz nacističke Nemačke i okončali holokaust.

Dok je maj 1945. doveo do kraja Drugog svetskog rata u Evropi, on nije doneo slobodu celoj Evropi. Centralni i istočni deo kontinenta ostao je pod vlašću komunističkih režima gotovo 50 godina. Baltičke države su bile ilegalno okupirane i pripojene, a Sovetski Savez je primenjivao vojnu silu, represiju i ideološku kontrolu i čeličnom pesnicom držao ostale zarobljene narode.

Mnogo decenija mnogobrojni Evropljani iz centralnog i istočnog dela kontinenta žrtvovali su svoje živote težeći slobodi, pošto su milioni lišeni prava i osnovnih sloboda, izloženi mučenju i prisilnom raseljavanju. Društva iza gvozdene zavese očajnički su tražila put ka demokratiji i nezavisnosti.

Događaji 1956., stvaranje i aktivnosti Povelje 77, pokret solidarnosti, Baltički put, jesen nacija 1989. i rušenje Berlinskog zida bili su važni događaji koji su presudno doprineli obnavljanju slobode i demokratije u Evropi .

Danas zajedno radimo na snažnoj i slobodnoj Evropi, gde preovlađuju ljudska prava, demokratija i vladavina zakona. Budućnost treba da se zasniva na činjenicama iz istorije i pravde za žrtve totalitarnih režima. Spremni smo za dijalog sa svima koji su zainteresovani da istraju u ovim principima. Manipulisanje istorijskim događajima koji su doveli do Drugog svetskog rata i podele Evrope posle rata predstavlja žalostan napor za falsifikovanje istorije.

Želimo podsetiti sve članove međunarodne zajednice da trajna međunarodna bezbednost, stabilnost i mir zahtevaju istinsko i kontinuirano pridržavanje međunarodnog prava i normi, uključujući suverenitet i teritorijalni integritet svih država.

Učeći surove lekcije iz Drugog svetskog rata, pozivamo međunarodnu zajednicu da nam se pridruži u odlučnom odbacivanju koncepta sfera uticaja i insistiranju na ravnopravnosti svih suverenih nacija.”/ Ibna