Zajednička izjava Ministara za evropska pitanja grupe EUMed7

Zajednička izjava Ministara za evropska pitanja grupe EUMed7

Evropska koordinacija i solidarnost naša su najbolja prednost u prevazilaženju neviđene krize sa kojom se suočavamo. Mi, ministri zaduženi za evropska pitanja Grčke, Kipra, Francuske, Italije, Malte, Portugala i Španije, sastali smo se 4. juna videokonferencijom kako bismo udruženi u našim naporima obezbedili da Evropa zajedno preživi ovu krizu i izađe iz nje ujedinjena i jača.

a) Zajednički izlazak iz krize zahteva ambiciozan evropski plan oporavka, zasnovan na stvarnoj solidarnosti. Pozdravljamo predlog Komisije i pozivamo sve partnere iz EU da rade na brzom i ambicioznom sporazumu na ovoj osnovi. U ovim razgovorima zajednički ćemo braniti količinu grantova razmerno teškom socijalnom i ekonomskom šoku i potrebi izbegavanja poremećaja na jedinstvenom tržištu. Podsećamo na francusko-nemačku inicijativu koja podržava količinu grantova od 500 milijardi evra. Plan oporavka, što je pre moguće, mora pružiti podršku sektorima, regionima i državama članicama koje su najviše pogođene krizom, što bi trebalo da bude jedan od kriterijuma za dodelu. Trebalo bi da se finansira zaduživanjem u ime EU i dugoročno otplaćuje kroz budžet EU, uključujući eventualno kroz sveobuhvatnu reformu na prihodovnoj strani. Oporavak treba da bude u skladu sa našim evropskim prioritetima, kao što su evropski Zeleni dogovor, digitalna transformacija i socijalna agenda. Sledeći MFF takođe mora odražavati tu ambiciju i solidarnost, kako bi i jedan i drugi doprineli oporavku i očuvanju naših dugogodišnjih prioriteta.

b) U trenutnoj fazi, verujemo da je koordinacija nacionalnih izlaznih strategija ključna za uspeh u našoj borbi protiv pandemije, uz ponovno pokretanje naših ekonomija, vraćanje ka punom funkcionisanju jedinstvenog tržišta, postepeno i bezbedno vraćanje slobode kretanja za naše građane, u skladu sa principima proporcionalnosti i nediskriminacije i uz poštovanje naših osnovnih zajedničkih vrednosti. Posebnu pažnju posvetićemo i turističkoj industriji, koja zahteva evropski pristup da bi se omogućio siguran tok turizma.

c) Upravljanje migracijskim tokovima i dalje je jedno od najizazovnijih pitanja sa kojima se Unija suočava i zahteva sveobuhvatan, trajan i u potpunosti funkcionalan evropski odgovor. Radujemo se predlogu Komisije o novom evropskom paktu o migraciji i azilu, koji bi se trebao zasnivati na zajedničkoj odgovornosti i solidarnosti, u skladu s članom 80. UFEU-a, i pružiti prilagođenu pomoć većini pogođenih država članica. Potreban nam je efikasniji, predvidljivi i otporniji sistem koji je u stanju da: upravlja situacijama krize, nesrazmernim pritiskom i strukturnim tokovima, uključujući sekundarna kretanja; osigurati puno funkcionisanje šengenskog prostora; zaštiti spoljne granice; i obezbediti istinsko evropsko upravljanje. Veća pažnja prema spoljnoj dimenziji i snažna saradnja sa zemljama porekla i tranzita takođe su od ključnog značaja.

d) Ističemo strateški značaj južnog susedstva za Evropu. Kako se ove zemlje suočavaju sa teškim izazovima koji su pogoršani socijalno-ekonomskim posledicama pandemije, Evropa bi trebalo da stane na njihovu stranu. Pozivamo na ambiciozno obnavljanje politike EU o južnom susedstvu odgovarajućim sredstvima i resursima i favorizujući regionalni pristup. U tom pogledu, radujemo se ministarskom sastanku EU-južno susedstvo kasnije ove godine, kada to okolnosti dozvole. U tom kontekstu se sećamo i pokretanja Barselonskog procesa pre 25 godina i Unije za Mediteran pre 12 godina.

e) Što se tiče situacije na Istočnom Mediteranu, ponavljamo zaključke Evropskog saveta iz decembra 2019. i izjavu ministara spoljnih poslova Evropske unije od 15. maja 2020. Ponovo potvrđujemo svoju solidarnost sa Kiprom i Grčkom i pozivamo sve zemlje regiona da poštuju međunarodno pravo, uključujući pravo mora, a posebno suverenitet i suverena prava država članica EU. Mirna, stabilna i prosperitetna mediteranska regija temeljni je element budućnosti Evrope i u interesu je EU u cjelini.

f) Morat ćemo izvući sve pouke iz ove krize da bismo ponovo razmotrili našu Uniju. Jasno je da moramo izgraditi evropski suverenitet, posebno u zdravstvenom sektoru, kako bismo bolje reagovali na zdravstvene krize i smanjili zavisnost EU od stranih dobavljača. Takođe ćemo morati da poboljšamo autonomiju EU u strateškim sektorima da bismo obezbedili evropsku nezavisnost i ojačali našu industrijsku bazu, uključujući mala i srednja preduzeća. To takođe podrazumeva modernizaciju evropske politike konkurencije kao podršku snažnom, efikasnom i konkurentnom jedinstvenom tržištu, istovremeno promovišući konvergenciju među državama članicama.

U istom duhu kao i Schumanova deklaracija pre 70 godina, prevazilaženje ovog istorijskog izazova zahteva više evropskog suvereniteta, konkretnih dostignuća i stvarne solidarnosti. Da bi uspeli u ovom poduhvatu, evropski građani moraju reći svoje mišljenje i trebaju biti usko uključeni u ovaj način razmišljanja.

Zato podržavamo tekući rad na Konferenciji o budućnosti Evrope kako bi ona bila službeno pokrenuta u najkraćem mogućem roku.

U svim ovim zajedničkim prioritetima, verujemo da zajedničkim radom u formatu MED7 možemo pomoći jačanju Evrope i postizanju konkretnih rezultata u odgovoru na krizu, u korist naših građana. Stoga ćemo našu saradnju još produbiti, posebno u pogledu sledećeg Evropskog saveta i predstojećeg Samita šefova država i vlada zemalja Južne Evropske unije ./ibna