Zajednička izjava sa 2. solunskog ministarskog foruma u vezi COVID-19

Zajednička izjava sa 2. solunskog ministarskog foruma u vezi COVID-19

Mi, ministri spoljnih poslova Helenske Republike, Republike Bugarske, Rumunije, Republike Slovenije i partnera Zapadnog Balkana, Republike Severne Makedonije, Republike Albanije, Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova*, u prisustvu Republike Hrvatske, kao trenutno predsedavajućee EU, komesara za susedstvo i proširenje i predstavnika Evropske službe za spoljne poslove i generalnog direktorata za migracije i unutrašnje poslove, sastali smo se danas, 19. maja 2020. godine, putem telekonferencije, na poziv ministara spoljnih poslova Nikosa Dendiasa i Nikole Dimitrova.

Od našeg poslednjeg sastanka u Solunu, 24. februara 2020., pandemija COVID-19 je u najosnovnijim crtama istakla važnost koordinisanog pristupa, saradnje i solidarnosti za efikasno rešavanje globalnih izazova i pretnji. Regionalna saradnja i saradnja između EU i Zapadnog Balkana je presudan element za ovo vreme, kako bi se zajednički borili sa izazovima koje predstavlja aktuelna javnozdravstvena kriza.

Visok nivo uticaja pandemije COVID-19 zahtevao je teške odluke i neviđene mere, uključujući zabrane kretanja i ograničenja prelaska granice. Takve mere, koje su bile neophodne za spas što većeg broja života, imaju ozbiljan uticaj na kretanje ljudi i robe, trgovačku i ekonomsku aktivnost, kao i na prekid lanca snabdevanja.

U tom okviru, danas smo potvrdili našu odlučnost da nastavimo i produbimo saradnju u cilju ublažavanja posledica pandemije COVID-19 i postavili smo temelj za oporavak regiona.

S tim u vezi zaključili smo sledeće:

1. Postojeće strateško partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana pokazalo je svoju osnovnu vrednost u vreme izbijanja COVID-19, tokom kojeg smo blisko sarađivali. Nastavićemo da pokazujemo jedinstvo i solidarnost i pojačavaćemo međusobnu koordinaciju i saradnju, kako bismo se efikasno nosili sa pandemijom i umanjili, u najvećoj mogućoj meri, njen opsežni društveni i ekonomski uticaj na naš region.
2. Snažno pozdravljamo odluku EU da aktivira značajan ekonomski paket od preko 3,3 milijarde EUR u korist Zapadnog Balkana, sa ciljem da se izbori sa krizom COVID-19 i da značajno doprinese neposrednom sveobuhvatnom društveno-ekonomskom oporavku regiona. Kako će evropska ekonomska pomoć ojačati ekonomiju i preko potrebna ulaganja u regionu, partneri sa Zapadnog Balkana će i dalje promovisati i provoditi potrebne reforme za nastavak puta ka evropskim integracijama. Posebna pažnja biće posvećena ključnim sektorima društvenog i ekonomskog života i aktivnosti regiona u, pre svega, turizmu, transportu i zdravstvu.
3. Kako se sada približavamo kontrolisanju širenja virusa, ukidanjem ograničenja, ciljanijim merama, omogućiće nam da oživimo ekonomiju i nosimo se sa ekonomskim padom i njegovim krajnje negativnim socijalnim posledicama. S tim u vezi, pozdravljamo spremnost Evropske komisije da „tesno povezujE region sa sprovođenjem Zajedničke evropske mape puta ka ukidanju mera zaštite od COVID-19“. Pored finansijskih obaveza koje je EU preuzela za podršku Zapadnom Balkanu „oporavku od COVID-19“, jačanje povezanosti i bolji pristup tržištu EU trebalo bi da budu među ključnim rezultatima koji bi otvorili put ka jačoj ekonomskoj integraciji između regiona i EU.
4. U sektoru vitalnog zdravlja, uspostavljanje redovne i pojačane saradnje između epidemiologa i stručnjaka za javno zdravlje moglo bi imati stvarnu dodatnu vrednost za celokupno suzbijanje pandemije i sprečavanje njenog daljeg širenja. Ova saradnja može podstaći stvaranje regionalne mreže bolnica i zdravstvenih jedinica koje bi trebale sarađivati u svrhu liječenja pacijenata sa COVID-19. Stručnjaci i zdravstveni radnici trebalo bi da razmenjuju mišljenja u pogledu izrade zdravstvenih protokola za ugostiteljske ustanove i da razmotre kriterijume, kao i za bezbednu i postepenu obnovu turističkih aktivnosti.
5. Što se tiče saobraćaja, koordinisani okvir za bezbedno vraćanje transporta i povezanosti na bilateralnom i regionalnom nivou trebalo bi postati prioritet. U tom kontekstu pozdravljamo inicijativu Evropske komisije da obezbedi „brz protok robe kroz zelene linije koje povezuju EU i Zapadni Balkan“. „Zelene linije“ koje povezuju EU sa Zapadnim Balkanom moraju ostati „zelene“ i u periodu posle vanredne situacije kako bi se značajno poboljšala dostupnost unutar Zapadnog Balkana ali i Zapadnog Balkana i EU. Ovo će zahtevati progresivno uklanjanje svih nepotrebnih prepreka administrativne i infrastrukturne prirode koje utiču na protok robe i putnika, između Svetske banke i EU. Povratak slobodnog kretanja, ponovno otvaranje granica i ukidanje nametnutih mera trebalo bi da bude postepen proces, zasnovan na epidemiološkoj proceni i sproveden na koordinisan način. Zdravlje radnika u saobraćaju i putnika, kao i brzo minimiziranje bilo kog rizika u vezi sa ponovnim porastom pandemije biće glavni prioritet. Transportna zajednica će biti ključna u rešavanju ovih prioriteta.
6. S obzirom na to da je turistički sektor, koji se sada suočio sa do sad neviđenim izazovom, glavni deo ekonomije i društva našeg regiona, i dalje smo u potpunosti posvećeni aktivnoj podršci svim naporima i merama čiji je cilj ublažavanje negativnog uticaja pandemije. Proces koordinacije između nadležnih vlasti na regionalnom nivou i redovna prekogranična / granična komunikacija mogu se uzeti u obzir u cilju olakšavanja ponovnog pokretanja i nastavka turističkih aktivnosti, uključujući prekogranični / pogranični saobraćaj. Iskorištavanje punih prednosti raspoloživih nacionalnih i EU fondova, oblikovanje i primena specijalizovanih i ciljanih regionalnih i međuregionalnih strategija za podršku turističkoj industriji (preduzeća i ljudi) i puna podrška nezaposlenim ljudima da povrate pristup tržištu rada, naročito mladih, može formirati značajan deo politika i mera koje imaju za cilj da pomognu turističkom sektoru na nacionalnom i regionalnom nivou.
7. U tom duhu spremni smo da na nivou nadležnih organa razgovaramo o najboljim načinima za postepeno ublažavanje ograničenja, zavisno od situacije na nacionalnom nivou i nivou EU, u pogledu prekograničnih / pograničnih putovanja i sektora turizma koji je posebno pogođen krizom i predstavlja važan pokretač rasta i otvaranja novih radnih mesta za mnoge zemlje u regionu. Paket za turizam i transport koji je Evropska komisija predstavila 13. maja 2020. godine, a koji uključuje set smernica i preporuka za pomoć državama članicama Evropske unije da postepeno ukidaju ograničenja putovanja i omogući turističkim preduzećima da se ponovo otvore, poštujući neophodne zdravstvene mere opreza može da bude bude dragocena imovina u tom pogledu, poslužiće i kao smernice za Zapadni Balkan.
8. Održavanje dobrosusedskih odnosa i inkluzivna regionalna saradnja ključni su elementi procesa proširenja, stabilizacije i pridruživanja EU. Oni mogu i treba da omoguće usuglašen i efikasan regionalni pristup i odgovor na pandemiju, potvrđujući još jednom njegovu korist. Zapadni Balkan bi takođe trebalo da u potpunosti iskoristi potencijal regionalne saradnje u cilju olakšavanja ekonomskog oporavka regiona, uz snažnu podršku EU. Mladim ljudima iz regiona potrebna je perspektiva u vidu produktivnih i smislenih mogućnosti kod kuće. Obezbeđivanje pozitivne perspektive za mlade treba da ostane prioritet.
9. Podvlačimo važnost punog poštovanja individualnih prava i sloboda, kao i nezavisnih medija i slobodne razmene tačnih i pouzdanih informacija. Ističemo izazove lažnih ili izmanipulisanih informacija o širenju COVID-19, koje mogu ugroziti živote ljudi i otpornost društva. U tom kontekstu, odlučni smo u borbi protiv širenja dezinformacija, kao i govora mržnje. U tom pogledu, podrška Evropske unije i solidarnost sa Zapadnim Balkanom, u kontekstu krize COVID, zaslužuju javno priznanje i komunikaciju u regionu, u cilju borbe protiv pokušaja dezinformacije.
10. Konačno, podsećajući na naš prvi sastanak prošlog februara u Solunu, na samitu u Sofiji 2018. godine, na istorijsku odluku Saveta EU u martu 2020. o otvaranju pregovora o pristupanju sa Republikom Severnom Makedonijom i Republikom Albanijom te na samit u Zagrebu 2020. godine, na kojima je još jednom potvrđena nedvosmislena podršku EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i podvučeno jedinstvo i solidarnost u borbi protiv pandemije COVID-19 i njenih uticaja na društva i ekonomije, ponavljamo našu čvrstu podršku perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, u skladu sa principom sopstvenih zasluga, te se slažemo da se ponovo sastanemo kako bismo ponovo potvrdili postignuti napredak i put napred ./ibna

* Ovaj naziv ne dovodi u pitanje pozicije o statusu i u skladu je sa UNSCR 1244/1999 i mišljenjem ICJ-a o proglašenju nezavisnosti Kosova.