Zajednički zaključci EU, Zapadnog Balkana i Turske o ekonomsko-finansijskom dijalogu

Zajednički zaključci EU, Zapadnog Balkana i Turske o ekonomsko-finansijskom dijalogu

Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zapadnog Balkana i Turske sastali su se kako bi održali godišnji dijalog o ekonomskoj politici. Cilj dijaloga je priprema Zapadnog Balkana i Turske za buduće učešće u Evropskom semestru.

Izbijanje pandemije COVID-19 suočava države članice EU, Zapadnog Balkana i Tursku sa sličnim, bez presedana velikim, javnozdravstvenim, ekonomskim i socijalnim izazovima. Učesnici su se složili da je ključno održavati dijalog o ekonomskoj politici u ovim izuzetnim okolnostima, s obzirom na zajednički koordinisan odgovor na krizu.

Učesnici su priznali snažnu solidarnost između EU, Zapadnog Balkana i Turske koju pokazuju pružajući medicinsku i finansijsku pomoć u borbi protiv pandemije i doprinoseći rešavanju njenog društveno-ekonomskog uticaja u regionu.

Učesnici su pozdravili mere koje su usvojile zemlje Zapadnog Balkana i Turska da ograniče širenje virusa COVID-19. Takođe su priznali da bi usvajanje privremenih hitnih mera trebalo da se odvija na transparentan način i ne sme da dovodi u pitanje načela vladavine zakona, demokratije i osnovna prava. Učesnici su u potpunosti podržali Zapadni Balkan i Tursku u njihovim odlukama da dozvole automatskim fiskalnim stabilizatorima da rešavaju ekonomske padove izazvane krizom u 2020. godini.

Takođe su smatrali prikladnim da preduzmu dodatne diskrecione mere kako bi ublažili negativan kratkoročni uticaj na rast i zaposlenost. Gledajući dalje od kratkoročnog uticaja krize, učesnici su se složili da bi dijalog o ekonomskoj politici trebalo da i dalje igra centralnu ulogu za koordinaciju politike s obzirom na srednjoročni oporavak posle krize.

Makrofiskalni scenariji i deo strukturne analize predstavljeni u Programima ekonomskih reformi snažno su uticali na krizu COVID-19. Stoga su učesnici zaključili da će se ovogodišnje smernice fokusirati na mere koje pružaju neposredan odgovor na fiskalnu, ekonomsku i socijalnu politiku radi ublažavanja uticaja pandemije, kao i na prelazak sa ovih kratkoročnih na strukturnije mere za podsticanje srednjeročnih termina oporavka.

Da bi se dugoročno izgradila otpornost ekonomija ovih zemalja, ove mere bi trebale adekvatno uzeti u obzir digitalnu transformaciju i zelenu tranziciju, u skladu sa međunarodnim obavezama. Važno je pravilno uključiti perspektivu rodne ravnopravnosti u sve mere preduzete za podsticanje zapošljavanja, socijalne zaštite i zdravstvene zaštite. Snažno vlasništvo biće ključno za postizanje uspešne primene zajednički dogovorenih smernica o politici.

Sveukupno, učesnici su istakli svoju posvećenost ovom procesu nadzora i ohrabrili Zapadni Balkan i Tursku da podstiču snažan oporavak daljim unapređenjem njihovih makroekonomskih, budžetskih i strukturnih politika u srednjoročnoj perspektivi. Dijalog će se nastaviti 2021. godine, uključujući implementaciju ovih zaključaka./ibna