Zašto Sporazum iz Prespe i potpredsedništvo Komisije zadaju Mitsotakisu glavobolju

Zašto Sporazum iz Prespe i potpredsedništvo Komisije zadaju Mitsotakisu glavobolju

Čak i pre pobede Nove Demokratije na izborima, pretpostavljalo se da će, u slučaju da Kyriakos Mitsotakis bude izabran za premijera, uskoro morati da se suoči sa Sporazumom iz Prespe.

Kada je vlada Alexisa Tsiprasa glasala za sporazum i saglasila se sa promenom imena severnog suseda Grčke u „Severna Makedonija“, Nova demokratija se tome snažno usprotivila. Njeni rukovodioci su tada govorili o „sramotnom“, „štetnom“, pa čak i „izdajničkom“ sporazumu, učestvujući u skupovima sa jakim nacionalističkim okvirom. U stvari, vlada je tada optužila Novu demokratiju da drži platformu za pojednice sa krajnje desnice, koji su pretili i napali neke od poslanika SIRIZE-e.

Nova demokratija preuzela je vladu i potvrdila prelazak u realnost, pri čemu su najviši ministri razgovarali o potrebi da Severna Makedonija poštuje Sporazum iz Prespe pozivajući svoje kolege u Grčku. Primećuje se da se Kyriakos Mitsotakis tokom svog govora u Solunu suzdržao od spominjanja Sporazuma; u apsolutnoj suprotnosti s prošlogodišnjim nastupom, kada je istakao snažni otpor Nove demokratije protiv njega.

Faktor Antonis Samaras

Promena kursa Kyriakosa Mitsotakisa i njegove vlade dovela je do prvih snažnih unutarstranačkih reakcija. Najistaknutiji je slučaj bivšeg premijera Antonisa Samarasa, koji je u prethodnom periodu neformalno preuzeo “vođenje” bitke protiv Sporazuma iz Prespe.

Antonisa Samarasa koji se smatra vođom ekstremno konzervativne grane Nove demokratije, prema izvorima, snažno nervira stav rukovodstva. Slučaj Margaritisa Schinasa, koji je preuzeo mesto potpredsednika Evropske Komisije, pojačao je antagonizam. Prema izveštajima koji još uvek nisu demantovani, Antonis Samaras tražio je da bude nominovan za jednog od EK komesara. To se, međutim, nije dogodilo.

Zvanični stav Nove demokratije, preko portparola stranke, bio je da bi „bilo nepošteno da bivši premijer dobije funkciju komesara, a ne potpredsednika. Stoga smo se odlučili za Margaritisa Schinasa, bivšeg portparola Jean Clauda Junckera“. Ali na kraju je Grčka dobila potpredsedništvo, a ne samo mesto komesara.

“Bili smo na tragu produktivnog rešenja, ali usput nam je data mogućnost da imamo potpredsedništvo, kao i ogranak portfelja, i zgrabili smo je”, izjavio je portparol vlade, odgovarajući na pitanje zašto je gospodin Samaras konačno nije predložen. Zapravo, Petsas se osvrnuo i na činjenicu da čak i bivši italijanski premijer Paolo Gentiloni nije postao potpredsednik, ističući da to pokazuje koliko je osetljivo pitanje kada je reč o oblikovanju portfelja.

U Briselu je, naravno, javna tajna da je Antonis Samaras odbijen zbog svog stava u vezi sa Sporazumom iz Prespe, za razliku od Margaritisa Schinasa, koji s jedne strane uživa puno poverenje Brisela, a s druge strane je podržao Sporazum, to jest, podržao je Komisiju.

U Atini je fokus sada na poziciji koji će bivši premijer zadržati protiv Kyriakosa Mitsotakisa. Izvori kažu da će tražiti da bude nominovan za grčkog predsednika, a trenutni premijer nije želeo ni da čuje za to. Sigurno je da je u ovom trenutku K. Mitsotakis apsolutni vladar unutarstranačke igre, posebno nakon solidnih izbornih rezultata. Pitanje je hoće li Antonis Samaras nastojati da organizuje unutrašnju opoziciju dok čeka prve greške premijera. / ibna