U zgradi Kulturnog centra u Čačku raste najveći fikus na Balkanu koji se gaji u zatvorenom prostoru. Svake godine s proleća stručnjaci koji o njemu brinu vrše njegovo orezivanje, kako bi obuzdali gorostasa, međutim njegove grane tada još bujnije rastu prema tavanici i staklenoj fasadi zgrade.
Njegova krošnja se procenjuje da je dugačka više od 40, a široka blizu šest metara. Ovaj zeleni lepotan bi verovatno bio i veći da njegov rast ne ograničavaju zidovi i tavanica.
Zaposleni JKP “Gradsko zelenilo” u Čačku i ove godine će skratiti grane džinovskom fikusu, a brojne Čačanke će svojim kućama odneti nove pelcere.
– U planu je da se fikus oreže tokom ovog meseca, međutim mi ne znamo koji će to dan tačno biti, jer taj posao moramo uskladiti sa programskim sadržajima Kulturnog centra. U prostoru gde se fikus nalazi često su izložbe i razne druge umetničke aktivnosti, pa ćemo u skladu sa tim i planirati naš posao u vezi sa fikusom – rekla je Snežana Stakić, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture iz JKP “Gradsko zelenilo”.
– Sugrađani kada vide naše vozilo na trgu prepuno odrezanih grana, znaju o čemu se radi. Ko želi, naše kolege im tada i odaberu pelcere, tačnije grane za koje verujemo da će se primiti – kaže sagovornica.
Kada je reč o ljubiteljima cvećarstva, u Čačku danas gotovo da nema domaćinstva koje je ne poseduje potomka džinovskog fikusa. Međutim, iako se pelceri dele godinama unazad, još se niko nije pohvalio da poseduje biljku po obimu i raskoši sličnu ovoj u Kulturnom centru. Tropski gorostas je zasađen sedamdesetih godina prošlog veka, njegova stabla prolaze kroz specijalan otvor na prvom spratu da bi na sledećem njegova bujna krošnja zauzela čitavu galeriju i kompletan stakleni izlog, zajedno sa plafonom.
– Godišnje orezivanje je neophodno radi boljeg napredovanja biljke. Proređivanjem krošnje, biljka dobija više svetlosti, a bojimo se ako ga ne bi orezivali da bi on probio stakleni izlog u kome se čitavom dužinom prostire. Takođe, prolećno orezivanje je i prilika da se fikus detaljno pregleda – kažu zaposleni u JKP Gradsko zelenilo, koji već godinama vode brigu o fikusu.
Oni ga jednom godišnje orezuju, a svakog meseca obilaze i kontrolišu eventualno prisustvo biljnih bolesti i štetočina. Leti ga redovno zalivaju, mada to nekada I nije neophodno. Naime, fikus je zasađen u žardinjeru koja je uzidana u temelje ove ustanove, tik do samog ogromnog izloga. Pretpostavlja se da je koren ove biljke odavno izašao iz posude i da se široko prostire ispod zgrade Kulturnog centra kao i Gradskog trga. Ako se zna da Čačak leži na podzemnim vodama, nije teško zaključiti da gorostas vlagu crpi iz zemljišta, a tokom čitave godine ima sasvim dovoljno toplote i svetlosti. Da nije godišnjeg orezivanja i zidova koji ga sputavaju, fikus bi do sada premašio gabarite zgrade u kojoj raste. Neki smatraju da bi davno dosegao dvostruko veću visinu nego što je sada ima, što nije nemoguće, budući da je zasađen 1971. godine. Tada su u temelj zgrade posađena tri pelcera, od kojih su se dva primila, a doneti su iz Splita.
Poslednjih godina čačanski fikus je postao i turistička atrakcija, pa je sve više posetilaca koji žele da ga vide. Na društvenim mrežama su već prepoznatljivi selfiji načinjeni pod krošnjom čačanskog fikusa. Te fotografije više liče na neki tropski predeo nego na prostor gde se inače održavaju izložbe, promocije knjiga, tribine.
Fikus je još 2004. godine proglašen za spomenik kulture i zaštićeno prirodno dobro trećeg reda.
