Muzičar Rod Stjuart prvi put će se pokloniti našoj publici na spektakularnom koncertu 17. maja u Beogradskoj areni u okviru turneje “Poslednji put”.

Premda možda duboko u srcu žali što nije ostvario profesionalnu fudbalsku karijeru, u svetu muzike postigao je ono što uspe samo izabranima: dva puta je uvršten u Rokenrol kuću slavnih, dobitnik je Gremija za životno delo, a 2016. je proglašen vitezom zbog doprinosa muzici i humanitarnom radu.

I dok domaća publika željno iščekuje da zapeva njegove čuvene hitove, muzičar nam u poverenju otkriva da će im sve želje ispuniti. U pauzama između proba pred koncert Stjuart, vidno raspoložen, počinje ekskluzivni razgovor za Kurir.

Šta ste pripremili Beograđanima?

– Nastup će trajati oko dva sata. Reč je o velikoj produkciji, sa mnom će biti 12 ljudi u bendu, šest muškaraca i šest žena. Apsolutno su divni, sviraju različite instrumente od bandža do mandolina i divno plešu. Pripremili smo živahni šou, sve će biti veoma šareno, seksi i zabavno. Čućete svaku pesmu koju želite. Šta kažete na to (smeh)?

Ima li neka pesma posebno značenje za vas?

– Sviđaju mi se sve moje pesme, zapravo sve one koje sam napisao. One su mi kao bebe. Stvorite ih i onda ih izvodite u svet da vidite kako će se snaći. Ipak, ako bih morao da odaberem jednu omiljenu, onda bi to bila “The Killing of Georgie”.

Šta vas i dalje inspiriše i kako održavate energiju na nastupima posle toliko godina?

– Vodim zdrav život. Bend ne mora da vežba previše, jer mi stalno radimo i mnogo uživamo u tome. Imali smo oko dva meseca pauze i jedva čekamo da se vratimo na scenu. Radujemo se izlasku pred publiku.

Jeste li čuli da su Srbi prepoznatljivi po gostoljubivosti i specijalitetima?

– Čuo sam to. Planiram da odem na ručak i večeru pre koncerta. Voleo bih da prošetam gradom. Nikada nisam bio u Srbiji, a volim da upoznajem nove kulture.

Autobiografija koju ste objavili pružila je iskren pogled na vaš život. Šta vas je motivisalo da podelite svoju priču?

– Potrebno je da se napiše takva knjiga, naročito ako ste dugo u poslu kao ja. Postoji toliko zabluda i poluistina koje o meni kruže, a knjigu sam video kao priliku da ispravim te stvari. I bilo je veoma uspešno. Postala je broj jedan na Njujork tajms bestseler listi, a čuo sam da je i domaća publika voli.

Kako balansirate karijeru sa ulogom oca i muža? Kako je porodica uticala na vašu muziku?

– Imam osmoro naslednika i sve majke moje dece su znale u šta se upuštaju kada su se udale za mene ili kada smo dobili dete. Nije neuobičajeno što ću biti odsutan neko vreme zbog turneje. Ipak, trudim se da organizujem posao, tako da budem kod kuće kad su deca na raspustu i da ne budem odvojen od njih više od 10 dana, najviše dve nedelje. Bilo je teško početku kad sam dobio Šona i Kimberli, jer sam tek gradio karijeru. Dugo smo razgovarali o tome i sada je sve u redu.

Na šta ste najviše ponosni?

– Što i dalje stojim čvrsto na zemlji. I dalje sam isti čovek kao i pre 40 godina. Još volim iste stvari. Volim fudbal, piće, da odem u pabove i, naravno, muziku. Ne mislim da sam se mnogo promenio, ali možda mi treba neko drugi da mi to kaže. Teško je pričati o sebi.

Moda je oduvek bila deo vaše ličnosti. Koliko se vaš stil razlikuje kada se ugase reflektori?

– Pre nego što sam postao poznat i zaradio novac, gajio sam veliku ljubav prema odeći. Smatram da je ona nastavak vaše ličnosti. Volim da se sredim i nosim nešto ludo na sceni. Uvek sam to radio i uvek ću raditi. To je sve deo zabavljanja. Možete me citirati: “Moda dolazi i odlazi, a stil traje zauvek.” Kako vam se dopada ta misao (smeh)?

Šuška se da biste želeli da obiđete Marakanu i nabavite dres Crvene Zvezde?

– To je tačno, navijač sam Glazgov Seltika. Voleo bih da posetim stadion i da osetim miris tribina, a što se majice tiče, to nije tako loša ideja (smeh).

Izvor: ( www.kurir.rs / Ibna.rs )