Svojevremeno je na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.
Takođe, istakao je da je pre nekoliko godina dobio finansijski podsticaj za podizanje stubova, s obzirom na to da je hmelj dugačak i širok, kao i da može da dostigne neverovatnu visinu od čak šest metara i bude širok isto toliko, pošto se obmotava.
Mnogi uzgajivači ne prodaju hmelj, već ga izvoze u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku, koji prepoznaju kvalitet, za razliku od domaćih pivara.
Srpske njive idealne za uzgoj
Hmelj ne voli visoke terene i odgovaraju mu vlažna klima i vazduh, te najbolje uspeva kada se sadi u blizini neke vode. Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet – šišarica ili kao pelet, koji je skuplji, jer predstavlja viši stepen obrade.
U proseku može da se zaradi bruto oko 15.000 evra, ali treba imati u vidu da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni.
Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek, prenose beogradski mediji.
S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da pokrenu sopstveni uzgoj hmelja jesu velika ulaganja. Na početku proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren, piše Kurir.
Izvor: ( www.alo.rs / Ibna.rs )